У позоришној сали Културног центра одржана је свечана академија у оквиру Светосавских свечаности, које Град Требиње и Црквена општина Требиње традиционално организују у славу највећег српског светитеља и просвјетитеља.

На академији уочи Савиндана уручене су Светосавске награде за 2022. годину, које Град Требиња додјељује просвјетним радницима за допринос квалитетном образовању и васпитању, те унапређивање образовно-васпитне праксе.

Градоначелник Мирко Ћурић је истакао да о првом српском архиепископу и просветитељу Светом Сави много тога речено и написано, али он и данас, послије скоро 800 година од његовог одласка у Царство небеско, представља исконски примјер и образац човјека разборите личности, који је симбол нераздјељиве једнакости са српским народом и нашом црквом.

„Више него икада потребно нам је оно што је красило Светог Саву – свестраност, умност, мудрост, духовна чистота, јер се данас, као и тада, наш народ налази пред великим искушењима. Као што је Свети Сава путовао од Хиландара до Раса да мири завађану браћу и од Студенице до Никеје да моли за аутокефалност српске цркве, тако ми данас треба да знамо ко смо и шта смо и да не заборавимо колику светињу чувамо, испреплетену бурном историјом и бројним страдањима наших предака“, навео је Ћурић.

У бесједи о Светом Сави, старјешина Саборног храма у Невесињу Младен Чалија рекао је да је Свети Сава име којим је српски народ означен као светосавски, те да је то име у потпуном сагласју са јеванђелском истином.

„То је име за љубав, слободу, добру мисао, дјело, саборност, за правду, праведност, честитост и смирење. Свети Сава је друго име за Христа коме се толико уподобио да је немогуће говорити о Светом Сави да се то уједно не односи на богочовјека“, истакао је Чалија.

Он је додао да смо захваљујући њему, поносни на историју, културу, умјетност и све оно што је он учинио, али и многи послије њега.

„Свети Сава је име које повезује све епохе наше историје. Свети Сава је име наше будућности, наш оријентир и путовођа. Све што је радио Свети Сава било је испуњено Јеванђељем, смислом. Све што је радио, радио је у славу Божију. Његова вјера и уздање у Бога су кључни темељ његовог живота и прослављања“, навео је старјешина Саборног храма у Невесињу.

У богатом културно-умјетничком програму свечане академије учествовали су: Хор „Трибунија“ Требиње, Хор Музичке школе Требиње, Хор „Бубамарац“ Требиње, Александар Дунић – првак Београдског позоришта, Јасмина Стојановић – глумица Народног позоришта Грачаница, Милица Досковић – вокални солиста Српског народног позоришта Нови Сад, Павлина Радовановић – етно солиста из Ораховца уз клавирску пратњу Невене Живковић из Народног позоришта Београд.

У програму су наступили и рецитатори и вокални солисти из требињских основних и Музичке школе: – Теодор Риђешић из ОШ „Јован Јовановић Змај“ Требиње, – Софија Јанковић, Ивана Бокић, Ана Миљановић из ОШ „Свети Василије Острошки и Тврдошки“ Требиње, – Иво Караџић-Невеш, Павле Пажин, школска пјевачка група уз клавирску пратњу Силване Стевановић из ОШ „Вук Караџић“ Требиње, као и – Михаило Медан, хармоника, трио – Ксенија Нинковић, клавир, Марина Мучибабић и Марија Зиројевић, флаута из Музичке школе Требиње.

Извор: Радио Требиње

Бесједа оца Младена Чалије на Светосавској академији у Требињу 26.01.2023. г.

Преосвећени Владико, часни оци, браћо и сестре, драга дјецо, народе Божији, овдје смо вечерас сви сабрани под једним именом, јер је Свети Сава име којим смо ми означени као народ. A то име је у потпуном сагласју сa јеванђелском истином, то је име за љубав и слободу, то је име за добру мисао, добро дјело и саборност, то је име за правду и праведност, честитост и смирење, јер је Свети Сава друго име за Христа коме се он толико уподобио да је немогуће говорити о Сави да се то уједно не односи на Богочовјека. Захваљујући њему, ми смо поносни на нашу историју, нашу културу, умјетност, на све оно што је он учинио али и многи после њега, на све оне људе који су свој живот зидали на оном темељу који је он поставио. Јер је Свети Сава име које повезује све епохе наше историје, јер је Свети Сава име и наше будућности, наш орјентир и наш путовођа.  

А шта је то код Саве тако велико и значајно да се његово име слави ево већ осам вијекова? Ово питање ћемо најбоље разумјети ако пред себе ставимо Књигу над књигама – Свето Јеванђеље. То је књига живота и књига истине, књига која описује све што је у човјеку и за човјека важно, блага вијест о томе ко је наш Бог и колико воли човјека. То је књига која даје истинску радост и смисао ономе ко је чита, као што је читао и живио по њему Свети Сава. Јеванђељем и ничим другим треба мјерити Светог Саву и о њему говорити. Јер ако погледамо лик и дјело Светог Саве, и све шта је радио, видјећемо да је све било испуњено Јеванђељем, испуњено смислом, све што је радио, радио је у славу Божију. Његова вјера и уздање у Бога су кључни темељ његовог живота и самим тим и његовог прослављања. И онда када је напустио двор и отишао у манастир, то је учинио зато што је видио да овај свијет не може да му понуди ону садржину коју је његова душа желила. Његов слободни избор да оде на Свету Гору није био схваћен ни од најмудријих људи у његовом времену, али њему је подарио садржај за којим је његово срце жудило. Многи ни данас не би разумјели овај избор, а Сава га је са лакоћом учинио и то га је обогатило, али преко њега и наш народ те га се ево сјећамо кроз вијекове. И све после тога што је радио било је испуњено тим смислом и садржајем, све је било проткано Јеванђељем. И када је мирио браћу, када је писао правила и законе, када је уређивао нашу цркву, оснивао епархије и постављао епископе, када је путовао и проповиједао, обнављао и зидао, ишао у политичке мисије, учио, молио се и размишљао, све је то радио да би научио људе да није довољно само постојати, већ да је потребно живјети као људско биће на једном вишем нивоу од обичног преживљавања. Због тога поруку о Светом Сави, као и поруку цркве не смијемо сводити на неке историјске догађаје или неке пролазне ствари. Порука цркве и Светога Саве је увијек жива и животворна и јеванђелска. То је порука о Богу који је тако заволио свијет да је Сина свога јединороднога дао да нико ко вјерује не погине него да има живот вјечни.

Свети Сава је посветио свој живот да никада не буде само један појединац најпаметнији, најјачи и најмудрији. Оснивање школа у његово вријеме представљало је кључ којим се отварала могућност да многи стекну образовање да многи постану мудри и да многи постану паметни и јаки. Управо образовани људи, у најширем смислу те ријечи, то јест просвећени људи, који су свјетлошћу Христовог Јеванђеља испунили своје биће, најбоље свједоче Светог Саву. И не само то, када се увјерио да је уредио цркву довољно добро, да она може самостално да живи и да се развија, одлучио је да се повуче са трона српских архиепископа. Тиме је легитимисао и ставио печат на све што је радио до тада, уложивши вјеру да људи који остају за њим јесу способни да могу изграђивати и цркву и државу.  

Од свега што нас је Сава научио и оставио у наслеђе, најважније је какви људи можемо да будемо. Због тога је веома битно, да данас, када славимо Светога Саву и када славимо наше велике празнике, подсјетимо се лика и дјела нашег Светитеља, да у нашим животима будемо свјесни да не можемо сви учинити колико је учинио Свети Сава, али да можемо бити на Савином путу, и у нашим малим дјелима потражимо смисао и садржај који је донио Свети Сава, а који је Христос. И када сутра одемо на своје свакодневне обавезе, на посао, у школу, у цркву, било гдје да идемо и било шта да радимо, покушамо да радимо оно што је радио Свети Сава. Да прије свега будемо испуњени вјером у Бога и да нам Бог буде на првом мјесту, да свој живот зидамо на темељу вјере у Христа, да поштујемо правила и законе, да будемо миротворци, да поштујемо онога поред себе, да нам важна буде брига о болеснима и немоћнима, ако видимо негдје неправду да будемо спремни да устанемо против тога, ако видимо да негдје није добар поредак да храбро кажемо да то није Савин пут и Савино дјело, неплашећи се ако због тога будемо прогоњени, јер је и Сава био прогоњен, чак и после смрти његове мошти су спалили, али његово име нису уништили, него чак супротно, сјећање на њега још више утврдили. Али  прије свега да наше биће усмјеримо ка Христу као што је усмјерио Свети Сава, да се у нама роди таква љубав према Богу да све што чинимо буде обојено том љубављу.

Такав је био наш Свети Сава. Због тога га славимо вијековима, и сматрамо оним без кога наш народ не би могао да постоји, барем не на овај начин какав данас сви познајемо. А то нам је и опомена и задатак да будемо и ми такви, да бисмо и ми градећи живот на темељима вјере могли се назвати ученицима и сљедбеницима Светога Саве, који је и сам ученик и сљедбеник Господа нашега Исуса Христа, коме нека је слава у вијекове.

Срећна вам слава, Свети Сава.