Свенародна литија у славу Божју и у част Светог Василија Острошког Чудотворца, небеског покровитеља града Никшића, прошла је вечерас улицама града под Требјесом.
Световасилијевску литију, која је кренула испред Саборног храма Светог Василија Острошкога, предводили су високопреосвећена господа: Архиепископ Јашија и Митрополит молдавски и буковински г. Теофан из Румунске православне цркве, Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски Јоаникије, Архиепископ и Митрополит будимљанско-никшићки Методије, Архиепископ мостарско-требињски и Митрополит захумско-херцеговачки и стонско-приморски Димитрије, преосвећена господа епископи: вашингтонско-њујоршки и источноамерички Иринеј и диоклијски Пајсије, бројно свештенство и свештеномонаштво уз учешће више хиљада вјерника, међу којима су били г. Марко Ковачевић, предсједник Општине Никшић, предсједница СО Никшић Милица Лалатовић Жижић, бројни преставници јавног, друштвеног и културног живот Црне Горе и региона.
У литији је ношен јастук и епитрахиљ Светог Василија Острошкога, затим дио моштију Свете Ане, његове мајке, као и дио моштију Превлачких мученика, који су по завршетку молитвеног хода изнијети вјерном народу на поклоњење у Саборном храму посвећеном овом великом угоднику Божјем и васељенском чудотворцу.
На градском Тргу слободе учесницима крсног входа обратио се Митрополит Методије, који је честитао празник и поздравио браћу архијереје и све учеснике литије, а посебно Митрополита Теофана који је из Јашија донио благослове Свете Петке која чува Бјелопавлићку долину и заједно са Светим Василијем цио народ на овим просторима вјековима.
„Никшић граде, сретна нам слава! Граде дубоких темеља немањићких, петровићких, граде Светога Василија! Ево, хвала Богу и ове године сабрасмо се на Дан Светога Василија. Вијори се његов лик испред скупштине овог града непрестано, сваки дан, годину дана. То је велика побједа вјере хришћанске, православне, светиње острошке над свим тминама и помрчинама које су се надвиле и надвијају над Црном Гором. Али не да Свети Василије свој народ и свој град“, поручио је Високопреосвећени Митрополит Методије.
Благослове Свете Ане, мајке Светога Василија Острошког, учесницима литије из Мркоњића донио је Високопреосвећени Митрополит захумско-херцеговачки г. Димитрије.
+++
Христос васкрсе!
Драга браћо и сестре, драга дјецо Светог Василија,
Драги Владико домаћине, хвала Ти за ову част и благослов,
Драга браћо Архијереји, драги градоначелниче, предсједнице Скупштине, сви домаћини и гости по реду и части,
Сабрали смо се вечерас овдје, у Никшићу, не само као народ, него као Црква, као једно срце и једна душа. Ове године навршава се тридесет година од оне чудесне литије када су мошти Светог Василија походиле град Никшић, ратом рањену Херцеговину, Требиње, Тврдош, Величане и тамо, из херцеговачких јама, сабране мошти новомученика и мајчин гроб у родном селу. Тада се благодат Божија излила на ове предјеле, укријепивши народ у вјери, нади и јединству. Навршава се и деведесет година од када је Свети Василије открио гробно мјесто своје мајке Ане и три године од када смо, помоћу Божијом, обрели и на свјетлост дана изнијели њене Свете Мошти.
Као што видите, све је вечерас – и вазда када славимо Светог оца нашег Василија – тројичним знамењем знаменовано и све је благослов Тројичног Бога нашега Оца и Сина и Светога Духа. И зато ова наша литија вечерас није нешто ново. Она је наставак чуда које не престаје, наставак живота у изобиљу. Она је наставак хода народа за Господом својим. Наставак благодати која се не прекида, наставак чудесног јављања Светог оца Василија, те наставак бриге светитеља за свој народ. И ова наша свакогодишња литија под Острог и кроз град Никшић није ништа друго до продужење тог хода ка Земљи Обећаној, ка Царству Божијем, под покровом и заштитом нашег Светог Василија.
А ми вечерас не идемо сами. Пред нама иде Свети Василије, као што је и прије тридесет година ишао у оној чудесној литији, са блаженопочившим свјатјејшим патријархом Павлом, митрополитом Амфилохијем, владиком Атанасијем, нашим оцем Лазаром Острошким, али и са многима који су и вечерас овдје. Као што је оног кишног децембарског дана 2019. године стао пред нас и благословио нашу спремност да бранимо светиње, тако је и вечерас пред нама.
Браћо и сестре,
Свети отац наш Василије, Чудотворац и утјешитељ наш, показао је у камену Острога да је срце јаче од стијене, а вјера јача од сваке невоље. Запитајмо се, за тренутак, од кога је он добио постојаност и ширину свога срца? Од кога је добио стаменост и силу своје вјере? Сјетимо се вечерас нечега скривеног, али пресудног. Сјетимо се мајке. Јер нема светитеља без мајке. Нема светости без љубави која ју је родила, подигла и Богу привела.
Свети владика Николај Велимировић, гледајући једном мајку спремну да умре за свога грешног сина, мајку која је нудила сопствени живот умјесто синовљевог и свједочила о његовим – другима непознатим – добрим дјелима, рекао је: „Мајка је биће најсличније Богу.“ Не по сили и власти, него по љубави.
Права мајка дјецу не учи само ријечима већ својим животом. Дјеца у њој виде смирење, трпљење, милосрђе. Виде како се страда без роптања и како се љуби без мјере. И зато дјеца узрастају у примјер који свакога дана гледају пред собом. Свете мајке које су подизале свеце, јунаке, мученике, витезове, честите учитеље, пјеснике и народне добротворе нису мастилом и оловком писале богословске књиге, већ су својим животом и чедношћу, Духом Бога живога који је благосиљао њих и њихову жртву, написале живо Јеванђеље у срцима своје дјеце. Зато данас и свагда, када размишљамо о васпитању, о породици, о будућности, не тражимо најприје методе, програме и системе. Тражимо срце које верује, људскост и карактер.
Света и блажена Ана, мајка Светог Василија Тврдошког и Острошког, Мркоњићког, Завалског и Никшићког, јесте примјер срца предатог Богу. Она је у смирењу и сиромаштву подигла духовног племића и богаташа. У суровим временима, на тлу Херцеговине, гдје се за праву вјеру свакога дана могло умријети, али се упркос томе, вјером вазда неодступно живјело, мајка Ана је свога сина Стојана учила о Богу, учила га је страху Божијем и повјерењу у Промисао. Тај коријен вјере касније ће га одвести у подвиг, у пустињу, та младица је напосљетку изникла у „Тврдошког витеза и Острошког подвижника“. Љубав мајке Ане није спутавала, већ је ослобађала. Умјесто да сина везује за себе, она га је уздизала ка Богу. И то је највећа љубав: она која не присваја, него приноси.
Мајка која се моли – већ васпитава. Мајка која трпи – већ учи. Мајка која воли – већ спасава. И та љубав не престаје ни послије смрти. Предање нам говори, као што рекосмо, да се Свети Василије Острошки, прије тачно деведесет година, на сјутрашњи дан, јавио сељаку Тривку Милутиновићу у поповопољском селу Мркоњићи и показао гдје је сахрањена његова мајка, да би и послије упокојења показао синовску бригу и благодарност. Каква дивна поука! Да светитељ не заборавља, да љубав не престаје и да се у Богу све продубљује.
Зато док ходимо у овој литији, запитајмо се: да ли смо и ми достојна дјеца својих родитеља? Да ли се молимо за њих? Да ли чувамо оно што су нам дали? Јер ако наш Светитељ заштитник и данас брине о својој мајци, утолико више смо ми дужни да се старамо за своје мајке и доброчинитеље.
Срце мајке је срце Богомајке”, говорио је блажене успомене митрополит Амфилохије, наш учитељ и отац. Могли бисмо рећи да је читаво хришћанство садржано у тој дирљивој љубави Богомајке и Сина њеног, Исуса Христа, и да ми, када повјерујемо и крстимо се, улазимо у ту Тајну и тај Однос. Она је заиста родила Бога и Бог је њоме постао човјек, и то се десило чудесно, али не механички и безлично. За Богородицу (и за оне које јој се искрено моле) то је свагда остала тајна љубави и привржености Мајке и Сина.
И Свети отац наш Василије није заборавио своју мајку, па не заборавимо ни ми своје мајке, очеве, старатеље, доброчинитеље. Ко год да нас је научио племенитости, честитости, чистоти, стиду, чојству и јунаштву, ко нас је научио било којем добру и доброти, отац је наш, и мајка и сестра и брат.
Зато, нека овај град вечерас постане храм и остане светињом знаменован. Нека ова литија буде испуњена нашим огњеним молитвама и дјечијим благодарењем и радошћу. Нека наша срца буду кандило Богу живоме и нека нас молитве и примјер Светог оца нашег Василија воде кроз живот, све до оног тренутка када ћемо, ако останемо вјерни, заједно са њим и његовом Светом Мајком бити у незалазном Царству Христа Бога нашега.
Амин, Боже дај и Свети Василије!
Народе Божији, дођите сјутра у Мркоњиће, родно село Светог оца нашег Василија – или у најближу цркву гдје се служи Служба Божија – да наставимо овај чудесни сабор и још једном прославимо Бога и његовог вјерног слугу, приносећи молитве његовој мајци Ани. Увјерен сам да ће наше молитве, ношене тајном мајчинске љубави, лакше изаћи пред лице Божије и његовог угодника Светог Василија. Христос васкрсе!
+++
Вечерашњом Световасилијевском литијом завршена је културно-духовна манифестација „Дани Светог Василија Острошког“, која је почела 7. маја у организацији Епархије будимљанско-никшићке, Општине Никшић и Матице српске – Друштво чланова у Црној Гори.
Световасилијевска литија у Никшићу се одржава од 1996. године у знак љубави и благодарности према светитељу који помаже, исцјељује, тјеши све оне који га са љубављу призивају, а у спомен на дан када су мошти Светог Василија Острошког походиле Никшић.
Празник Светог Василија Острошког Чудотворца – слава Саборног храма и града под Требјесом, претходно је прослављен у Саборној цркви у Никшићу, гдје је Свету литургију служио Његово преосвештенство Епископ диоклијски г. Пајсије, који је са свештенством, челницима Општине Никшић и вјерним народом, освештао и преломио славске колаче.
Весна Девић
Фото: Жељко Драшковић
