„Лица иза ријечи”: Портрет као сусрет с књигом и човјеком
БАЊАЛУКА, 2. септембра 2026. — Изложба слика „Лица иза ријечи: читање великих писаца бојом” епископа западноамеричког Максима свечано је отворена у Музеју Републике Српске у Бањалуци. Поставка окупља 60 акрилних портрета писаца, пјесника, мислилаца, богослова и других личности чија су дјела обиљежила свјетску и домаћу културу.
Портрети Џона Стајнбека, Албера Камија, Александра Солжењицина, Анаис Нин, Томаса Стернса Елиота и Фјодора Достојевског изложени су раме уз раме с ликовима Милоша Црњанског, Меше Селимовића, Јована Дучића, Петра Кочића, Бранка Ћопића и бројних других аутора.
Слике су распоређене у тематске цјелине кроз које епископ Максим промишља однос лица и личности, књижевности и сликарства, ријечи и боје. Изложба није замишљена као каталог славних имена, него као позив посјетиоцу да иза насликаног лица потражи књигу, а иза написане ријечи — непоновљиву личност.
Књига прочитана у правом часу
Обраћајући се присутнима на свечаном отварању, епископ Максим посебно је указао на значај читања у времену брзих информација и краткотрајне пажње.
„Негдје вечерас постоји један млади човјек — можда у овом граду, можда и у овој просторији — који још није читао Достојевског. Који још није отворио Андрића, Камија, Емили Дикинсон или Халила Џубрана. Који још не зна да једна књига, прочитана у правом часу, може непримјетно да промијени правац читавог живота”, казао је епископ Максим.
Као духовни оквир изложбе издвојио је савјет Светог Василија Великог младим хришћанима да старе писце читају расудљиво — попут пчела које са цвјетова узимају оно од чега настаје мед.
Према његовим ријечима, читање није само сабирање знања, него „вјежба пажње и расуђивања”, док је пажња већ почетак љубави: способност да се застане пред другим човјеком и да се он не сведе на унапријед створену представу.
Лице се не може до краја превести
Говорећи о настанку циклуса, епископ Максим објаснио је да су слике израсле из дугогодишњег читања и сусрета с књижевним дјелима.
„Књиге су остајале отворене на столу, а лица њихових писаца остајала су са мном дуго пошто бих странице затворио. Тако је сликање постало једна врста обрнутог превода: из ријечи назад у лице, из реченице у боју, из књижевног свијета у поглед”, рекао је аутор изложбе.
Он је нагласио да портрет није покушај да се личност обухвати, објасни или присвоји.
„Лице се никада не може до краја превести. Оно није предмет који можемо посједовати, објаснити и затворити у оквир. Лице је позив на сусрет. Можда је управо то аскеза сликарства: пажња без похлепе, близина без посједовања”, поручио је епископ Максим.
У средишту поставке зато није само физичка сличност с представљеним личностима. Сваки портрет отвара питања о човјеку иза дјела: шта је видио, какву је рану носио и шта је знао што данашњи читалац тек треба да открије.
Крајина као унутрашњи завичај
Посебно мјесто у бањалучкој поставци припада Петру Кочићу и Бранку Ћопићу, чија су лица неодвојива од предјела и памћења Крајине.
Кочићево лице на платну израста из змијањске земље, њених брда, шума, муке и слободе. Код Ћопића се Крајина јавља као унутрашњи завичај — као дјетињство, другарство и смијех који човјеку помаже да поднесе и оно што би без смијеха било неподношљиво.
Поред њих, изложба води посјетиоца кроз различите књижевне и духовне предјеле: од Андрићевог моста као мјеста сусрета и разилажења људских судбина, преко стећака Мака Диздара, до унутрашње земље коју је Марина Цветајева носила кроз изгнанство.
Монографија као наставак изложбе
Изложбу прати истоимена монографија, коју је Музеј Републике Српске објавио у сарадњи са издавачком кућом „St. Sebastian Press” из Лос Анђелеса.
Књига проширује ликовни дио изложбе текстовима о представљеним ствараоцима и тематским везама међу њима. Монографија није само каталог репродукција, него својеврсно путовање кроз историју читања, сликања и духовног трагања.
Свечаном отварању изложбе присуствовали су митрополит захумско-херцеговачки и стонско-приморски Димитрије и епископ буенос-ајрешки и јужно-централноамерички Кирило, администратор Митрополије загребачко-љубљанске, као и већи број свештеника и посјетилаца из Бањалуке и других крајева.
Изложба као позив младима
Завршавајући обраћање, епископ Максим позвао је младе да читају домаће и свјетске писце, чак и онда када се са њима не слажу.
„Читање није покоравање туђој мисли, него улазак у разговор у којем се учимо расуђивању. Узимајте, попут пчела, оно што постаје мед: оно што ум чини буднијим, срце пространијим, а човјека способнијим да у другом човјеку препозна лице, а не предмет”, поручио је.
Према ауторовим ријечима, слике ће остати на музејским зидовима док траје изложба, док ће књиге на које оне указују трајати знатно дуже. Ипак, ни књига ни портрет нису у потпуности довршени док неко пред њима не застане.
„Нека ова изложба бар једног младог човјека доведе до књиге коју још није отворио. И нека та књига, у часу који само Бог зна, постане за њега прозор, сапутник или свјетиљка”, закључио је епископ Максим.
Пројекат је реализовао Музеј Републике Српске под покровитељством Кабинета предсједника Републике Српске и Министарства просвјете и културе Републике Српске. Координатор и организатор изложбе је Наташа Џајић, док је визуелно обличје поставке осмислила Љиљана Кораћ. Дизајн пратеће монографије потписује Денис Викић, а предговор Александар Јерков.
