У недјељу, тринаесту по Духовима, прослављена је слава храма у Нецвијећу посвећеног Успењу Пресвете Богородице. Светом Литургијом началствовао је Владика Димитрије уз саслужење свештенства Епархије Захумско-херцеговачке и приморске и домаћег госта из Источноамеричке епархије.

У бесједи након Јеванђеља, Владика Димитрије појаснио је да Господ од човјека тражи познање, то је плод који су виноградари требали да дају – да познају јединог истинитог Бога. Људима је потребно познање Бога, да би били потпуни и истинити – да би се могли назвати човјеком онако како је то Бог предодредио, да буду душа, тијело и Дух Свети, да буду Богоносци. Познање у библијском смислу је егзистенцијално, не бива само умом већ и душом и тијелом и разумом и духом – свим силама које људско биће има. Када човјек улази у Цркву, прво чује проповијед Божију – научи се основама истине вјере, затим се крсти у то што вјерујеш, а затим, живећи тиме, причешћује се Тијелом и Крвљу Христовом – запечаћујући крштење, тј. Црква Божија се сједињује у брачну заједницу са својим Жеником – Христом. То је познање – вјечни живот. Прича о виноградарима је историја људског рода испричана укратко. Владика је појаснио да је православнима, у Цркви, дата велика благодат, истина и љубав, а то изискује и велику одговорности у начину живота, односа према другима и према Богу, а примјер истинитог и исправног односа са истинитим Богом је Пресвета Богородица.

По Отпусту, Владика је са вјернима подијелио искуство посјете Јасеновцу, подсјећајући на ријечи светитеља о крви хришћана, као сјемену нове Цркве Божије и залогу напретка свих, пожеливши да тешка историја не озлоби људе већ да они све то ставе пред ноге Христове – пред Крст Хрисов, како би их то довело до истинског хришћанског живота.

Сабранима се обратио и домаћин, отац Мирослав, упутивши ријечи добродошлице, као и предсједник Црквеног одбора, а сабрање је прерасло у славско трпезу љубави.

« ‹ од 47 › »