ХЕРЦЕГОВИНА – ВОДОМ И ДУХОМ Археолошка истраживања на подручју средњовјековне жупе Дабар

Археолошка истраживања на подручју средњовјековне жупе Дабар

Ђакон Бранислав Рајковић за Новине Српске Патријаршије Православље

Најновија археолошка истраживања на подруч ју средњовјековне жупе Дабар, односно дана шњих општина Билећа и Берковићи у Херцеговини, то јест Црквене општине дабарске Епископије захумско-херцеговачке и приморске, врше се од 2019. године. Те године, надлежни Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Министарства просвјете и културе Републике Српске издао је дозволу за ископавања на локалитетима у селима Милавићи и Хатељи, главној истражитељки и директорки овог пројекта, др Саши Чавал, из Научно-истраживачког центра Словеначке академије наука и умјетности (ЗРЦ САЗУ). Др Саша Чавал се заинтересовала и одабрала ово подручје уз помоћ проф. др Радмила Пекића, редовног професора на Катедри за историју Филозофског факултета Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, затим проф. археологије Љубице Срдић, која је, у име поменутог Републичког завода са сједиштем у Бањалуци, првобитно вршила и стручни надзор над спровођењем одобрења, да би је по пензионисању у том послу наслиједила археолог Љиљана Врућинић, виши стручни сарадник за културно-историјско насљеђе.

 

Због пандемије изазване корона вирусом, археолошка ископавања и истраживања започета 2019. године, убрзо су прекинута да би септембра мјесеца 2022. године била настављена. Због броја и величине налазишта, др Саши Чавал помажу руководиоци појединачних налазишта: др Луција Грахек (ЗРЦ САЗУ), др Моника Милосављевић, Одјељење за археологију Филозофског факултета Универзитета у Београду, др Алесандра Ћанћози, са Амстердамске школе историјских студија и др Криш Сида, са Универзитета Станфорд. Археолошка ископавања и истраживања, која су обављена током јуна и јула мјесеца 2023. године, извршена су у складу са издатим одобрењем на простору археолошких налазишта Црквина у Милавићима и Баљци – засеок Радмиловића Дубраве, општина Билећа. У ранијим фазама проведених археолошких ископавања и истраживања, издато одобрење се односило и на археолошко налазиште Плоче у Хатељима, општина Берковићи.

 

Према истраживањима, обављеним до јула мјесеца текуће године, археолошко налазиште Црквина у Милавићима, на подручју општине Билећа, друга је по величини некропола стећака на подручју Херцеговине, са најстаријим скелетним остацима датираним још у XIII вијек. Централно мјесто унутар пронађене сакралне грађевине заузима касноантичка, односно рановизантијска крстионица, док су као вриједнији артефакти на овом вриједном налазишту, изузетно богато декорисане средњовјековне наушнице. У Хатељима, на подручју општине Берковићи, над појединим праисторијским хумкама, гдје су откривени и остаци гроба из раног бронзаног доба, уочен је континуитет сахрањивања до средњег вијека, са споменицима у виду стећака.

 

Садашње гробље Црквине у Милавићима биљежи континуитет сахрањивања од средњег вијека. Досадашњи научни радови, на овој осамстогодишњој некрополи забиљежили су 354 стећка, док се сада иза бујне вегетације открило још педесет на свом оригиналном положају. Истраживања под руководством др Саше Чавал на овом локалитету н а р о – чито се се фокусирала на два дијела некрополе, са циљем да се сазна какав је био начин сахрањивања у самом гробљу Црквине и да ли се оно разликовао од оног у Хатељима, те зашто у централном издигнутом дијелу гробља нема тако густо позиционираних стећака, као у околном нижем подручју. Подручје I, на западном дијелу гробља открило је гробове на дубини између 1,5 и 1,7 метара, а покојници су укопавани појединачно, сваки у један гроб, који су били обложени танким каменим плочама или са двије – три врсте камених блокова, без поплочавања на дну., Ту су пронађени само понеки фрагмент керамике и једно дугме… Подручје II, у централном дијелу некрополе, донијело је потпуно другачије налазе. Иако су и на овом подручју, упркос неким другим назнакама, првобитно откривени такође само гробови, у два монументалније израђена гроба биле су укопана тијела три особе. Карбонске анализе датирања ових скелета показале су да два потичу из XVI, а један из XIII вијека. У једном од гробова пронађене су и средњовјековне женске наушнице лунуластог облика, раскошне израдe, по аналогији врло сличне наушницама које се приписују средњовјековној властели. Међутим, проширујући ово друго подручје ископавања на скоро око 100 квадратних метара, број пронађених средњовјековних гробова попео се на чак 48, а посљедњих дана овосезонског ископавања пронађени су масивнији зидови веће грађевине, по свему судећи цркве, у којој се налази крстиони базен у облику крста. Сама крстионица – крстообразна писцина, откопана је на Празник првоврховних апостола и крститеља народа Светих Петра и Павла, у поду сакралне грађевине, која се налази на подручју једне од најстаријих српских земаља, настале на земљи коју су претходно походили неки од првих хришћанских мисионара на тлу Европе, Апостол Павле и његов ученик Тит. По прелиминарним процјенама ова црква би могла бити из рановизантијског периода, а овај тип крстионица везује се за круг споменика око древног античког града Салоне, који је од IV вијека био епископско сједиште. Наставак истраживања би требало да пружи бољу обраду и поузданију процјену досадашњих, те донесе нове налазе.

 

У насељу Хатељи некада је постојало најмање пет праисторијских гомила, док се на двије од њих сахрањивање наставило и током средњег вијека. Истраживања др Саше Чавал базирала су се на такозвану Гомилу I, која лежи на јужној страни пута Берковићи – Бијељани, а на којој је сачувано 13 стећака, оријентисаних у правцу исток -запад. Неки од њих склизнули су или су помјерени са свог првобитног мјеста постављања. У циљу утврђивања старости и начина градње праисторијске хумке, у дијелу без сачуваних стећака, ископана је прва сонда, која је показала да хумка има праисторијски заштитни камени плашт, а у централном дијелу хумке откривени су скромнији остаци гроба из раног бронзаног доба. Друга сонда требало је да покаже начин сахрањивања у средњовјековном слоју, испод стећака, гдје су откривени гробови двије одрасле особе, сахрањене у гробној комори обложеној каменим блоковима. Поред ових, откривен је и гроб мањег дјетета, те у околини још седам дјечјих гробова из XV вијека, што свједочи о великој смртности дјеце након рођења у средњем вијеку. Дјеца су пажљивије сахрањивана, укопавањем у камени плашт праисторијске гомиле, уз појединачна обиљежја од црвенкастог камена, који највјероватније потиче са невесињског платоа.

 

Археолошка истраживања на овом подручју средњовјековне жупе Дабар биће настављена, а с обзиром на то да су пронађени и архитектонским остаци, даља дјелатност надлежног Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа подразумијеваће и мјере техничке заштите налазишта од пропадања и евентуалне девастације. Пронађени скелетни остаци се послије антрополошке обраде, чији је циљ да се утврди пол и старост покојника и евентуалне палеопатолошке промјене, у смислу откривања постојања болести, која оставља трагове на костима, те радиокарбонског датирања, поново сахрањују у простор коме и припадају. Покретни археолошки материјал, након адекватне обраде, анализе те конзервације одређених вреднијих артефаката, даје се на трајно чување Матичној музејској установи Музеј Херцеговине Требиње. Након проведених истраживања, надлежни Завод такође планира, превасходно археолошко налазиште Црквина у Милавићима да утврди као културно добро.