У Недјељу цариника и фарисеја, Владика Димитрије началствовао је Светом Литургијом у Храму Преображења Господњег у Суторини. Преосвећеном Владици саслуживало је свештенство Епархије захумско-херцеговачке и Митрополије црногорско-приморске.

Бесједећи након Јеванђеља, Владика Димитрије појаснио је да прича коју Господ изговара служи као поука о правди и поука о уздању у љубав и милост Божију. Током припремних недјеља за Велики пост, Црква пролази кроз читав хришћански живот —обнављајући благодат крштења, срце и душу, вјеру, наду и љубав. Основа тог живота је воља за сусретом са Господом, жеђ за живим Богом. Управо то недостаје фарисеју, који своју самохвалу и осуду другог уноси у молитву Богу, свједочећи истинску одвојеност његовог срца, душе и савјести од Бога. Цариникова молитва ”Боже, милостив буди мени грешноме”, освједочена у животима светитеља Божијих који су стицали милост Божију и спасење молитвом ”Господе Исусе Христе”, примјер је молитве коју човјек треба да изговара у сваком тренутку свога живота. Тежња смирењу треба да преовладава човјековим животом, јер је оно сила и услов задобијања благодати Божије. Дарови, које Бог даје човјеку, добри су, али правилно садејство остварује се тек силаском благодати на човјека — када се он удостоји милости, љубави и свјетлости Божије. Човјек, као биће облагодаћено Духом Светим — биће заједнице, спашава се гледајући лице Божије и волећи ближње, истовремено тражећи помоћ и помажући.

Звучни запис бесједе Владике Димитрија:

 

По Отпусту, Владика Димитрије пожелио је да благослов Божији дође на сабране вјернике, њихове породице и ближње, те да — одлазећи са Службе Божије — у срцима понесу свјетлост, радост и утјеху, ширећи их затим међу свима које познају. Хришћани, као со земљи и свјетлост свијету, позвани су да вјеру свједоче својим дјелима, ставом и односом. Подсјећајући вјернике на текст богослужбене химне, Владика Димитрије појаснио је како је човјек позван да — сјећајући се својих гријехова — покаже вољу за покајањем, а затим, смирењем, постане спреман за милост Божију, јер у Цркви све добија пуноћу силаском благодати Божије.

Фото: Владо Ружић