Размишљајући о томе како у овом обраћању, о утицају вјеронауке на животни пут младог човјека, да будем кратак, а да притом не ускратим ниједан сегмент мисаоног процеса који ме везује за најсвјетлији животни путоказ у овој науци, односно нашу свету Цркву, своје излагање започећу истински доживљеном синтагмом, да све што људима дарујеш, од Христа биће стоструко враћено. Враћајући се ретроспективом годинама уназад, у такорећи, почетне кораке и прве сусрете са Христом, схватио сам да је утицај науке о вјери кроз наше основно образовање евидентан, јер у предшколској и школској животној доби, дијете нема јасне мисаоне енграме ко је Бог, али захваљујући пожртвованости, истрајности и упорности вјероучитеља и свештенослужитеља, кроз литургијско сабрање, може се осјетити ријечима неописива милост, коју шаље Онај који никог не одбацује, већ грли и благосиља, те чека да сазремо и да га сами спознамо.