Преображење Господње Слава Града и Саборног храма у Требињу

Данас, на празник Светог Преображења Господњег, прослављена је храмовна слава требињског Саборног храма. Том приликом, Светом архијерејском Литургијом началствовао је Високопреосвећени Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски Господин Јоаникије, уз саслужење Високопреосвећених Митрополита Атанасија милешевског и домаћина Димитрија захумско-херцеговачког и стонско-приморског. Високопреосвећеним Митрополитима саслуживало је свештенство и свештеномонаштво Епархије ЗХиП као и гости из бројних епархија СПЦ.

По благослову Владике Димитрија, на јеванђељску тему бесједио је Високопреосвећени Архиепископ и Митрополит милешевски Господин Атанасије.

Након Причешћа, извршено је освећење славског колача, жита и грожђа, а сабраном вјерном народу обратили су се домаћин Владика Димитрије и Високопреосвећени Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски Господин Јоаникије.

У суботу, идући у сусрет празнику Светог Преображења Господњег, СПЦО Требиње организовала је духовно предавање на којем се сабранима обратио професор књижевности Ненад Гугл, говорећи на тему „Пут ка Христаништу“.

Видео и фото албуми: Владо Ружић

Фото албум: Марко Вучинић

Прослава славе требињског Саборног храма и Града Требиња приведена је крају свечаном преображењском литијом. Празнично вечерње служио је професор Православног богословског факултета „Свети Василије Острошки“ у Фочи, протојереј-ставрофор Владимир Ступар, уз присуство Високопреосвећеног Митрополита рашко-призренског Господина Теодосија, Преосвећеног Епископа будимљанско-никшићког Господина Методија и домаћина, Високопреосвећеног Митрополита захумско-херцеговачког и стонско-приморског Господина Димитрија, те бројног свештенства и свештеномонаштва из различитих епархија СПЦ.

Фото албум: Владо Ружић

Свечана славска литија прошла је улицама града, полазећи из Саборног храма на исток преко Требишњице, заустављајући се у близини споменика војводе Луке Вукаловића, гдје је Митрополит Теодосије прочитао Јеванђеље, затим пред спомеником на Тргу слободе, гдје се сабраном народу обратио Владика Методије, одакле је литијски ход наставио ка Саборном храму.

Бесједа Владике Методија

Високопреосвећени брате и Митрополите, Владико Димитрије, и драги брате и Митрополите, Владико Теодосије, предсједниче Републике Српске и драги брате, Милораде, сви народни прваци и свих локалних управа предсједници и представници свих српских земаља и свих људи добре воље.

Ево нас, окуписмо се данас у овом благословеном граду да се напојимо, овдје, у овој ноћи и у овоме свијетломе дану, кишовитом, небеске и таворске свјетлости.

Господ се преобразио на гори Тавору да би својим ученицима, пророцима, а и нама људима, у свим временима, показао да је човјек, човјечанска и човјекова природа – боголика. Боголикост је истинска и изворна природа човјекова. То је она природа која израња и надилази нашу људску природу, биолошку и смртну, која се рађа, сије и жање у љубави. То је она природа која се исказује и изображава као свјетлост. Та свјетлост је наша природа коју нам је донио Христос. То је природа на коју смо позвани и у којој једино можемо бити људи – ми нисмо људи ако нисмо боголики и ако нисмо свјетлост. Не можемо бити људи без Бога – и нисмо. Погледајте само нашу историју, или свјетску историју – гдје нема Бога, нема ни људи, нема човјека, нема љубави, нема доброте, милосрђа, нема смирења, нема мира, нити живота у миру.

Потреба човјекова за свјетлошћу је природна и исконска потреба – нема живота без свјетлости. Не само што ништа не рађа, нити правилно расте и развија се, без свјетлости, већ се ништа и не види, а онда се и не зна и не разумије. Без свјетлости не видимо ни себе ни друге, а страх, који се у примраку увлачи, криви и изопачује нашу перспективу.

Потреба човјекова за свјетлошћу је насушна потреба! Она је хљеб живота! Без свјетлости не видите ни гдје сте, ни ко је до вас, нити ко је прије вас, ни онај прије њега. Без свјетлости не осјећамо присуство другога, ни топлину тог присуства. Без свјетлости венемо као нерасцвјетани пупољци, незамирисало цвијеће, као сјеме пало крај пута на камен или у коров, таворимо нигдје, заустављени у развоју без пуноће и цјелине, одвојени од матице као рукавац ријечни – збарушен па онда пресушен.

Свјетлост је суштина човјекова, у којој човјек врхуни и постаје прави, истински човјек, јер је унио и улио у себе своју божанску природу. Само тада човјек види ко је, и коме припада, ко му је предак и ко му је потомак. Није уопште битно да ли си човјек ако ниси боголик – није уопште битно да ли си Душанов, или Миланов, Милинков, или Амфилохијев, ил’ Атанасијев, или Петровић, или Обилић, или Немањић – није уопште битно да ли си Србин ако ниси и свјетлост.

Свјетлост је подигла нашу државу и нашу Цркву, наше свете манастире и молитве, свјетлост нас је сачувала и поред свих страдања бића народнога, сачувала је човјека за сјеме. Како? – Бог зна како! Претекла је одсјечена глава српска јер је свијетлила и на њој се подигао цијели наш народ. Зато су нација и Црква континуитет свјетлости, привлачење, једначење и препознавање по свјетлости, континуитет свјетлости од првог дана стварања свијета до данашњега дана.

По свјетлости Га познасмо и препознасмо; по свјетлољубљу нас позва и окупи, као онда што је, пророке и апостоле на данашњи дан. И данас се, учешћем у свјетлости празника, свјетлошћу преиспунисмо, свјетлошћу се причестисмо, свјетлошћу се озарисмо, и њоме прогледасмо, и угледасмо данас једни друге и Господа, и дођосмо и видјесмо и у свјетлост се обукосмо.

Свјетлост је све, од свјетлости све настаје и у вјечности траје, а у тами и у смрти се све разграђује и све нестаје. Свјетлост је наше сродство, наша нација, наша Црква и ако си свјетлост, онда си свијетломе брат, онда си птић из гнијезда бијелога орла српскога, онда си чадо Светога Саве, Светога Петра, и Василија Светога, и сваког другог светог у православном календару, знаног и незнаног, чијег имена се сјећамо и призивамо свјетлост његове душе, ради молитве, да освијетли наше дане и наше ноћи. Стога је у праву кад вели Господ – Ко мене види, види Онога Ко је мене послао. Богочовјек је огледало Оца, а човјек је позван да буде огледало Богочовјека.

Свети огањ у себи његујмо, драга браћо и сестре! Не горимо залуд и не навикавајмо очи душе своје на таму и одсуство љубави. Свијетлимо, обнављајмо се и препорађајмо, а преко нас и цијели свијет створени.

Док свјетлост имате, вјерујте у свјетлост, да будете синови свјетлости – рекао је Христос. Синови свјетлости – има ли ишта љепше од тога?!

Потрага за истинском, унутрашњом свјетлошћу човјека, за употпуњењем, удовршењем човјека, интимни, дубок и истинит осјећај сваког од нас да је човјек створен за више, за више од онога што види (колико умије и може да види). Свијест о свом свјетлосном потенцијалу је спасоносна свијест, то је божанско знање и једини човјеков пут и истина и живот.

Свака ријеч Христова је пуна божанске свјетлости, свака ријеч је читаво сунце Божије. Унеси свјетлост и сунце у свој ум, у своју душу и свој живот и спаси се, човјече – говорили су наши свијетли учитељи, које у свјетлости нисмо ни разазнавали – гдје почиње један, а гдје наставља други, или неки од оних на чијој су се свјетлости они питали и преображавали, од Григорија Паламе до Аве Јустина, часних родитеља, свијетлих мученика и огњених побједоносаца.

Духовно сродство је сродство по свјетлости, и то је оно што нас је данас окупило овдје да на Тавору требињском, на Преображење Христово, преобразимо себе, јер, Спас је дошао да спасава, а не да уништава и суди. Тихо се улази у живот вјечни, у Тајну, с миром Божијим, то је наш једини циљ – сјединити се с Господом у свјетлости.

Само ћу вам још једном навести стихове једног дивног руског пјесника, Фјодора Тјутчева, који је, пјевајући о Богу, рекао да би душа човјекова хтјела да буде звијезда и опомиње – О ружо моја, не, немој издати себе.

Немојмо, драга браћо и сестре, издати себе! Срећан вам празник, живјели!

По повратку у храм бесједио је Митрополит Теодосије. Без обзира на јаку кишу, у литији је учествовао велики број дјеце и омладине, гостију из Херцег Новог и других сусједних мјеста, а међу уваженим гостима био је и предсједник Републике Српске, господин Милорад Додик.