Саборно и молитвено је, на празник Светог свештеномучениак Лукијана, у суботу 28. октобра 2023. године, било у парохији бањанско-рудинској Епархије будимљанско-никшићке, гдје је у Парешком долу, освештан обновљени храм Светог апостола Томе и служена света Литургија.
Велико освећење храма обавили су Преосвећена Господа Епископи захумско-херцеговачки и приморски Димитрије и будимљанско-никшићки Методије уз саслужење свештенства и монашта обје Епархије, и молитвено учешће бројног вјерног народа.
Преосвећени владика Методије рукоположио је у чин ђакона Обрена Дамјанца.
Обратио се, након читања светог Јеванђеља, ријечју литургијске проповједи, поздравивши добродошлицом Владику захумско-херцеговачког и приморског Димитрија.
„Благословен је данашњи дан у којем се сабрасмо на овој дивној главици, која није на граници, него је по сред срца бића нашег народа, овдје гдје се обнови овај свети храм Светог апостола Томе и поново се освешта. Овај свети жртвеник на коме се приносе бескрвне службе и жртве Богу нашем, Богу дивном Једном у Тројици, дивном у светима својим. Наш однос са Богом започео је Он, Он нас је извео из небића, привео у биће, саздао нас и као што литургијска молитва каже: кад смо отпали подигао нас је опет, и није одустао да све чини док нас не узведе на небо и дарује нам царство Његово будуће“, рекао је Владика, додајући да је тај однос, који Бог започео са нама, а заснован је на љубави, Он је обећао да ће нас вјечно вољети, тај однос је савез и завјет нови, кроз Његовог Сина Исуса Христа који нам је дао.
„Заклео се да ће нас вољети без обзира како се ми односили, поступали и шта чинили у вези са тим завјетом и савезом, који је Он кроз Сина свог с нама склопио, савезом вјечне љубави. Тај савез почива на Његовој љубави и на односу, а да зависи од наше љубави давно би престао да постоји. Није свеједно кад се неко закуне и завјетује се за нешто, поготову Богу Творцу неба и земље. Тај савез је наш народ кроз Светог Саву потврдио и ми смо као народ склопили са Богом савез и раније, а посебно кроз Светог Саву, па онда кроз све свете, кроз Светог Василија Острошког, који ове просторе обједињава, кроз савез и завјет који смо дали кроз Светог Петра Цетињског и Петра Другог Светог Ловћенског Тајновидца“, навео је Епископ будимљанско-никшићки.
Људи дају завјете појединачне као личности, дају, по Владикиним ријечима, и као породице, Богу, дају и као шире заједнице и као народ.
„Пјевала је Црна Гора и клела се у Ловћен као олтар свети, у кога смо сви заклети, гдје смо дали завјет кроз Петра II Ловћенског Тајновидца и кроз цара Лазара на Косову смо дали завјет и кроз сва времена потврђивали тај свој завјет са Богом. Кад се деси да дође вријеме да народ развргне завјет који је дао са Богом онда се расцијепи његово биће на пола и дође до шизофреније и лудила, до беспућа, до лутања по њивама глади, до страшног помора духовног и националног, народног, личног и породичног, племенског и братственичког. Зато смо се ми сабрали, овдје у овом светом храму, који је саздан, постављен и подигнут на овом мјесту прије него што је повучена нека граница од људи, империја и сила овог свијета која, како кажу, пролази по сред ове цркве. Олтар је у Херцеговини, а наос, гдје ви стојите, народ Божји који се моли, је у Црној Гори. Али, ово је потврда да нема границе. Црква све обједињава, све сабира у себи и све преображава љубављу Божјом и благодаћу Свете Тројице“.
„Зато смо се ми овдје окупили да посвједочимо ту Његову љубав, да потврдимо тај савез и завјет који су наши преци потврђивали, који је Бог кроз Сина свог склопио са људским родом, и да останемо вјерни том завјету и савезу, да сљедујемо нашим прецима, да се објединимо у љубави, у праштању, милосрђу, самилости, у помагању и жртви једни према другима, јер једино ћемо тако показати и потврдити наш савез са Богом, Који је љубав и своју љубав према Њему показати кроз љубав према човјеку, који је саздан по лику Његовом, кроз љубав према ближњем свом. То је једина потврда наше љубави према Богу“, поучавао је Његово Преосвештенство.
Кад се обнавља храм то значи, поручио је Владика Методије, да се обнавља и савез наш с Богом и да се биће наше народно поново васпоставља, хришћанско.
„То је истински наш идентитет унутрашњег човјека нашег бића, љубав према Богу, наш хришћански идентитет, који се поново овдје васпоставља, руши све границе, зидове и препреке и обједињује, не само нас као народ овдје, који смо се сабрали, него има за циљ и његов смисао је да обједини све народе људске на овом свијету. Бог вас благословио, хвала Владици што је дошао да овдје покажемо да смо у љубави и да је ово заједничка црква, да смо сви једно у Христу Господу“, истакао је Епископ Методије.
Архипастирску поуку сабраном вјерном народу упутио је и Владика Димитрије, казавши да је увијек прилика, кад се обнављају храмови, да се обнови вјера у нашем срцу, у нашој души.
„Да се обнови наша савјест, да се исправе наша дјела, наши кораци пред Богом, да све буде благообразно, да све буде онако како Бог заповједа. Хвала вам што сте заједно са вашим свештеником изградили храм Светом апостолу Томи, чудесној и тајанственој личности из Јеванђеља. Неки га лако осуђују, али ми смо некад у позицији сви као Свети апостол Тома; ми се крстимо, повјерујемо, уђемо у Цркву, али и нама, као и њему, треба да се дотакнемо Бога, да се сусретнемо са Њим, да се дотакнемо рана Христових. И то чудо, тај сусрет, то што је први доживио Свети апостол Тома и рекао: Господ мој и Бог мој, то ми доживљавамо, ако смо истински и прави људи, на светој Литургији“.
„Свака света Литургија је догађај сусрета са живим Богом и откривење живог Бога нама. Сваки пут је то потпуни и савршени дар и онда све зависи од нашег срца, од наше припреме, од наше ширине, од наше љубави, од наше вјере, али, ту се не зна шта је прије, да ли наша вјера па се причестимо или из причешћа црпимо нашу вјеру. Ту се све једно на друго надопуњује, не зна се гдје се завршава човјек, а гдје почиње Бог у хришћанској вјери, него је то тајна синергије и заједнице с Богом, то није наше увјерење. Зато ми имамо свету Литургију, није то одлука да вјерујемо. Наша вјера је заједница са живим Богом. То што је зажелио апостол Тома, и зато је остала у Цркви, до дана данашњег, та прича о њему. Наша срца нас вјерних, који смо дошли после њега, привео је живој вјери зато што желимо да се дотакнемо Бога, желимо да Га сусретнемо“, рекао је Епископ Димитрије.
То је, по Владикиним ријечима, оно највеће што нам је Бог дао, зато је и дошао Господ у овај свијет.
„Свети отац Јустин је знао да каже да није било Богородице, каже мало тешке ријечи, сви би људи постали ђаволи. Кроз Богородицу је Христос дошао у овај свијет, кроз Богородицу нам се открила вјера, открило се оно за чим је наше срце жудјело и вапило“, бесједио је Његово Преосвештенство.
Говорећи о рукоположеном ђакону Обрену Дамјанцу, Преосвећени Епископ Димитрије је навео да је он одрастао у Гацку, у Цркви Божјој, читав живот.
„Одрастао је крај олтара Божјег и десило се, хвала Богу што је ту, код Владике Методија, ја сам му рекао: Богу хвала што си отишао код правог Владике. Хвала Богу што је то дијете нашло пут до олтара Божјег, он је читав живот хтио да служи Богу и лијепо је то сад Владика прочитао, има једна реченица из молитве над ђаконом, кад се каже да чува тајну вјере у чистој савјести. То и новом ђакону Обрену желим, да чува тајну вјере у чистој савјести. Тајна је вјере огромна, непрегледна, не можемо је никад разумом исцрпити. То је тако и добро, јер какав би то био Бог који стане у наш ограничени мозак, ум и главу нашу. Она превазилази наше поимање, али, шта треба да би ми то доживљавали, да је не би угасили, јер вјера се може изгубити, може нестати, угасити се зато што је живи однос који ми можемо да прекинемо, однос са живим Богом“.
„Зато нам треба чиста савјест и исправан живот, то желим себи, то желим вама свима овдје, да будемо прави људи, истинити, честити, поштени, вјерни, нелажљиви, нелицемјерни, да пазимо на себе, на своју савјест, да се дозивамо стално у трезвење, да се макнемо од ових модерних средстава комуникације, не зато што су она, сама по себи, лоша, него зато што нас она расијавају, гурају у заборавност Бога и ближњих. Као што се лопатом и крампом копа, тако се оним малим телефоном расијавамо, онда свашта уђе у наш ум, свашта уђе у наше срце. Наш ум, кажу Оци, је као онај жрвањ, онај воденични камен, каже увијек се врти, не може да стане, да буде празан, беспослен, али, до нас је шта ставимо у тај жрвањ, хоће ли да меље пшеницу, па да буде хлеб или да меље кукољ па да буде ништа од тога. Тако и ми да пазимо на себе“, бесједио је Владика захумско-херцеговачки и приморски Димитрије.
Епископ Методије је захвалио свима који су, на било који начин, показали љубав и доброчинство приликом обнове храма Светог апостола Томе. Додијељене су архипастирске грамате онима који су се највише истакли у том богоугодном дјелу: породици пок. Славка Кокотовића, породици пок. Игњата Рутешића, породици пок. Миливоја Зечевића, ХЕТ Требиње, Илији Таминџији, Мићку Братићу, Илији Шишковићу, Милошу Бошњаку, братствима: Кокотовић, Мишковић и Братић.
Освештани су славски дарови и преломљен славски колач. Заједничарење у славу Божју, настављено је уз трпезу братске љубави.
Текст: Епархија будимљанско-никшићка
Фото: Владо Ружић
