У недјељу десету по Духовима, Владика Димитрије служио је Свету Литургију у Храму Светог архиђакона и првомученика Стефана, у Жакову надомак Требиња. Високопреосвећеном Митрополиту саслуживало је свештенство и свештеномонаштво Епархије Захумско-Херцеговачке и Приморске.

Повод данашњег сабрања било је освећење храма, према ктиторском натпису, поновљеног за Шћепана, српског херцега од Светог Саве, а обновљеног трудом ктитора Вељка Буђена, у спомен на његовог брата Миодрага.

У јеванђељској бесједи Владика Димитрије поучио је да је онима који узвјерују у Бога живога све могуће, јер сила која је у живом Богу, макар колико зрно горушичино, усели се у срце човјека и разраста ту силу у све вријеме, сав простор, сву вјечност. Кроз све вијекове простире се свјетлост Светог архиђакона Стефана. Ако човјек може вјеровати, људима је откривено и то, да је Бог стварајући свијет почео да прави Цркву. Стварајући свијет, стварао га је за Христа који ће доћи, пријемчивог за Њега, да може Христос да се усели у човјека, а онда и у читаву твар. Када људи зидају храмове, не зидају једно мјесто одвојено од свијета, већ призивају да се у храму све освети. Брда, планине, дјеца и сви сабрани око храма призвани су да се преобразе у Цркву Божију.

Након Причешћа, извршено је освећење славског колача и жита поводом храмовне славе, и служен је помен упокојенима. Славско сабрање настављено је уз богато спремљену трпезу.

« ‹ of 69 › »

Фото: Владо Ружић