У другу недјељу по Педесетници, Владика Димитрије служио је Свету Литургију у Саборном храму Преображења Господњег у Требињу. Високопреосвећеном Владици саслуживало је свештенство Саборног храма.

Након Јеванђеља, бесједио је Владика Димитрије рекавши да је Господ дошао и апостолима повјерио проповијед да би оно што је повјерено читавом свијету органски узрастало у васељени, у људима, у људском роду, у свој творевини – а то је Његова спасоносна ријеч, Његово Јеванђеље, Његова ријеч живота вјечног. Он, премоћни,свесавршени Бог, смирио се и јавио као човјек у једном кутку васељене, непознат за читав свијет. Прво се јавио апостолима и онда су они позвали најближе своје. Најприје га је Јован пророк назначио и рекао – Гле, јагње Божије, а Андреј, апостол првозвани, који је био ту, чуо је то и онда са још једним учеником отишао код Господа и упознао ту Његову чудесну личност. Затим је позвао свог брата, па Филип, сјећате се из Јовановог Јеванђеља, Натанаила, и тако из генерације у генерацију се тај добар глас, та проповијед, увијек понавља. Ти, који су срели лицем у лице нашег Спаситеља, увијек кажу: “Дођи и види” – дођи у цркву, дођи на Литургију. Дођи, осјети, крсти се, причести се, почни да живиш достојно Јеванђеља. Моли се Богу, па макар и сумњао у Њега, моли се ријечима: “Ако си ти наш Спаситељ, ако си Ти дошао и јавио се, јави се и мени” и видјећете чуда Божија. Тако се Он јавља и апостолима, како смо чули из Јеванђеља, они су на основу тог сусрета отишли за њим.

По отпусту, Владика је пожелио да благослов Божији дође на све сабране и поучио да је Црква ово, у чему живи и што вјерује, добила од апостола, простих рибара из Галилеје, који су повјеровали у живога Бога и отворили срца за Духа Светога, који је чинио своје дјело кроз њих. Они нису били без напора, трпљења и вјере, јер је Бог тражио од њих доста, али им је дао много и превише.

« ‹ of 24 › »