На позив православне парохије у Вићенци (где је својим служењем дао допринос и наш новопредстављени отац Исаија) и протојереја Далибора Ђукића, наш женски пјевнички хор „Света Анастасија Српска“, који поје при Саборном храму у Требињу, посјетио је парохију Светог Луке у Вићенци, поводом славе црквене општине у овом италијанском граду.
Упутивши се ка Италији у раним јутарњим часовима, путовали смо до Трста, гдје смо направили паузу и посјетили Храм Светог Спиридона. У Храму нас је дочекао парох црквене општине у Трсту, протојереј-ставрофор Рашко Радовић, који нас је и упознао са историјатом храма, те значајним српским именима која и данас одзвањају тршћанским улицама, а иза којих су остале бројне палате и грађевине. Оне свједоче импресивну плејаду српских трговаца, официра и добротвора који су некада живјели на овом простору.
Дан прије нашег доласка, 27. октобра, на празник Свете Петке, у сали „Ристо Шкуљевић“ у Трсту, отворена је изложба Државног архива Србије „Краљевина Србија и Краљевина Италија“. На нашу срећу, један од аутора изложбе, Марко Мак Пантелић, нашао се са нама у цркви и био љубазан да нас проведе кроз изложбу и упозна са односима двије државе и два народа кроз историју.
По завршетку посјете, упутили смо се ка Венецији, гдје смо уживали у посјети многобројним знаменитостима краљице Јадрана, као што су Трг Светог Марка, Мост уздаха и Велики канал. Ту нас је дочекао и залазак сунца, те предивни утисци које носимо са вожње чамцем по венецијанским каналима, као и запањујући погледи на цркву Санта Мариа дела Салуте, дуждеву палату и мост Риалто.
Дан смо завршили у Вићенци, гдје нас је у Цркви Светог Луке дочекао Његово Преосвештенство епископ аустријско-швајцарски Андреј са протојерејем Далибором Ђукићем, парохом Црквене општине у Вићенци. Упознали смо се са вјерним народом из Вићенце и околине, које смо имали прилику да видимо и сутрадан на Светој Литургији, на прослави Светог Луке, парохијске славе. Свој допринос прослави дивног светитеља и евангелисте Луке потрудили смо се да дамо и ми својим појањем. Свету Литургију служио је владика Андреј, који је по отпусту говорио о смирености и разумијевању као највећим врлинама, те о важности његовања духовног живота сваког хришћанина. Захвалио се оцу Мирославу Ратковићу, који је био и вођа овога пута, на доласку и саслуживању, нашем хору на појању а такође и на томе што смо живим учешћем у евхаристији показали шта је најважније у животу сваког хришћанина, поменувши нашег блаженопочившег епископа Атанасија и епископа Димитрија у Херцеговини, земљи која живи у пуноћи црквеног живота.
Након Свете Литургије, прослава великог празника настављена је на заједничком ручку, гдје смо пјевањем изворних народних пјесама успјели да пробудимо емоције и носталгију код наше браће која живе далеко од отаџбине.
Испраћени смо благословом и љубављу , како епископа, тако и свих присутних уз позив и жељу за нека нова сретања и сабрања.
Милицa Макитан,
ученицa 4-ог разреда Гимназије Јован Дучић
