У царству крста и васкрсења – Нови Завјет пребиловачки
Спомен Светих Пребиловачких и осталих Херцеговачких мученика
Ђакон Бранислав Рајковић за Новине Српске Патријаршије Православље
Ово место заиста има једну преображавајућу силу, због свега што се овде дешавало. … С обзиром на то да сам служио на Косову, потрудићу се да заједнички, кроз овај текст, дођемо до Завета, до онога што ми Срби зовемо Косовски завет али и Нови Завет. Да не заборавимо – да се наднесемо над тајном: шта значи бити у простору Новога завета, у простору нове твари, преображене твари… Праву лепоту човек не може да доживи без муке. И то је окосница онога што и јесте Нови Завет. … И, тако се и овде у Пребиловцима види да је истина овога света мучеништво али мучеништво које значи сведочанство. … Преображајна Сила Божија чини све новим, како рече Господ Христос: чини Ново небо, Нову земљу, и благодатни дар за који се отвара простор, у неким местима као да наговештава тај преображај целокупне творевине… Е, такво је и ово место, где се не говори много о томе шта се дешавало у школи, иако се то не заборавља, него смо сви усмерени ка Ономе који је најлепши између синова људских, ка Васкрсломе Господу Христу и лепоти која из Њега изсијава, из Његовог Васкрсења. У Његовом присуству, у Његовој близини видимо и Пребиловачке мученике, видимо њихово исходиште. Видимо и смисао, односно видимо Христа, као врховни смисао, и њих у близини Смисла, у Његовом наручју. То је оно што видимо у овом светом месту. То је оно што је поука овога светога места. То је оно што превазилази сваки људски резон, свако психолошко објашњење и што нас доводи у тај простор Новога Завета. А, тај простор Новога Завета сам ја негде препознао на један јако дубок начин, кроз сведочанства људи који су страдали, који су изашли из јама и у којима нисам могао да препознам, па ни призрак било каквог огорчења и потребе за осветом. … Е, то је, то је у ствари Нови Завет, да нема човек снаге, нема простора да се бави злом као таквим. Или што рече дивни ђакон ваш, који је такође, да кажем, из мученичке породице: треба се сећати мученика али зло као такво не треба памтити! Ми када вршимо спомен мученика, ми не вршимо спомен на зло, не помињемо зло. У крајњој линији, онај је непомјаник. Треба то да имамо у свести, зна се шта се десило али када се врши помен, врши се помен тог њиховог преображаја – рођења за Живот вечни, како се то говорило у древној Цркви…
А, спомен преображаја Светих Пребиловачких и осталих Херцеговачких мученика, ове године, у петак, 4. августа, након одслуженог акатиста њима у славу, у цркви Васкрсења Господњег у Пребиловцима, отпочео је управо овим наведеним и многим другим дивним и укријепљујућим ријечима Епископа новобрдског Илариона, викара Патријарха српског, изреченим у амфитеатру испред поменуте цркве, на тему „Нови Завјет пребиловачки“, а пред домаћом црквом захумско-херцеговачком и приморском, односно њеним Епископом Димитријем, свештенством, монаштвом и лаосом Божјим. У навечерје празника, у суботу, 5. августа, на Празничном вечерњем са петохљебницом, предстојао је презвитер Дејан Грчић, парох дабарски и столачки, уз саслужење свештенства и вјерног народа Пребиловаца и оклоних мјеста.
На сам дан спомена Светих Пребиловачких и остали Херцеговачких мученика, у недјељу, 6. августа, након Празничног јутрења, Евхаристијским сабрањем у цркви Васкрсења Христовог у Пребиловцима началствовао је Митрополит дабробосански Хризостом, уз саслужење Епископа захумско-херцеговачког и приморског Димитрија и Епископа новобрдског господина Илариона. У овом сабрању, уз бројни народ из многих крајева наше помјесне Цркве, учествовало је и свештенство и монаштво, како из Епископије захумско-херцеговачке и приморске, тако и из Архиепископије београдско-карловачке, Митрополије дабробосанске, црногорско-приморске, епископија: жичке, будимљанско-никшићке, пакрачко-славонске, диселдорфске и немачке, западноамеричке и других. У еванђељској бесједи, Епископ Иларион најприје је пренио поздраве и благослове Његове Светости Патријарха Порфирија, рекавши: Нека би наше заједништво у Цркви било сваким даном све веће и веће. Нека бисмо се борили свакога дана, да сваку поделу, која међу људима постоји, превазилазимо, а то је служба Цркве, а то је пре свега служба Патријарха, благодарећи Богу што је све присутне удостојио тог присуства на том чудесном мјесту и у храму, који је као цијели један град, сливен у једну зграду, у коме се осјећа предукус Горњег Јерусалима… По причешћивању и сједињењу са Христом, освећени су, преломљени и раздијељени и славски хљеб и жито. А, прије отпуштања у миру, Епископ Димитрије, захваливши свима, а нарочито Епископу Илариону и Патријарховим благословима, које доноси, замолио је Митрополита Хризостома да благослови, утјеши и поучи: Желим да само додам да Слава Цркве данас су њени мученици, великомученици, преподобни, свештеномученици.., јер Црква је управо на мученицима и саздана … Ево дошло је вријеме да управо њих свих се сјећамо данас.., и не само сјећамо, него и славимо, рекао је митрополит Хризостом.
Одлуком Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве, донесеном током прошлогодишњег редовног засједања, Светим мученицима Пребиловачким и Доњохерцеговачким, канонизованим 2015. године, прибројани су и сви остали Херцеговачки мученици, пострадали за вјеру православну у Херцеговини за вријеме Другог свјетског рата, а који се сада обједињено прослављају 6. августа, као Свети мученици Пребиловачки и остали Херцеговачки мученици. Поред Параклиса посвећеног овим мученицима у цркви Васкрсења Христовог у Пребиловцима, ове године освећен је и параклис ван Херцеговине а који је посвећен Светим мученици Пребиловачким и осталим Херцеговачким мученицима. Овај параклис се налази у Епископији бачкој, при Светосавском дому у Гајдобри. Освећење овог параклиса извршено је Литургијским сабрањем, којим је началствовао Епископ диселдорфски и немачки Григорије, уз благослов Епископа бачког Иринеја уз саслуживање његовог викара, Епископа мохачког Дамаскина, те архимандрита Сергија, игумана манастира Острог, протојереја Марка Гојачића, архијерејског намесника мостарско-невесињског, који је овом приликом из Херцеговине у Бачку донио и дјелић моштију Светих мученика Пребиловачких.
Тако се још једном и изнова, још гласније и јединствено, из Пребиловаца, Гајдобре, Херцеговине, Бачке, Косова и Метохије, али и из Београда, Сарајева, Цетиња.., зачуло широм васељене: Свети Новомученици Пребиловаца, за Христа бачени у јаму Шурманаца, вјером нађосте вјечно Пребивалиште у Царству Крста и Васкрсења…
Аутор текста је представник Епископије захумско-херцеговачке и приморске за културу и медије
Извор: Православље Новине Српске Патријаршије (број 1354, 1. августа 2023.)
