Небојша Дугалић, глумац, редитељ и професор глуме, вечерас је у пуној сали Културног центра Требиње говорио на тему „Савремени човјек и безвремени Бог“.
Како Дугалић истиче, сваки човјек живи у неком свом времену и по тој чињеници, логично би било да смо савременици свог времена.
“Али, шта ми искушавамо као учесници свом времену. Врло често да нисмо учесници свог времена.Другим ријечима живот се дешава око нас, а ми никако да одгонетнемо а гдје смо ми у свему томе, а оно протиче. Вријеме је велика тајна, будућности још нема, прошло је већ прошло и гдје смо ми у свему томе. Шта се све то збива, само смо засути гомилом информација, па се поставља питање како ми то учествујемо у савременом времену. Али главни одговор је и питање како да човјек пренесе своје вријеме времену. Тај одговор нам даје црква, на начин свете тројице, оца, сина и светога духа смо учесници у времену.”, каже професор Дугалић и додаје да је Христос родивши се од Дјеве Марије осветио свеукупну творевину, принио Оцу своме и тиме отворио свима нама врата, да бисмо учешћем у светој тајни причешћа постали учесници те безвремене тајне.
“Самим причешћем постајемо учесници времена, како би, како се каже у литургији, једни друге И сав живот свој предали Богу. Шта то конкретно значи? Почев од породице, да ту прво пројавимо што нам је Бог дао. Врло ћесто идемо у цркву, а да код куће нисмо у заједници у којој је Христос по среди нас. Докле год је то наше “ја” у среди нас, ту нема безвремености. Ако не живимо у љубави према заједници, постајемо творитељи пакла, односно они који се онеспособљавају да пројаве Христову славу. Зашто човјек осјећа да је у о0дређеној шизофренији у односу на вјеру? Зато што ако човјек не свједочи оно што исповједа, то све може да не значи Богу. Ми Бога треба да пустимо у живот да би наш живот био одраз одношења са Христом. И наше недоумице, планови, гријеси, сваки детаљ нашег живота може постати живи принос Богу кроз молитву”, каже Дугалић.
Организатор догађаја је Црквена општина Требиње, а модератор вечери био је ђакон Бранислав Рајковић.
Текст: Радио Требиње
Фотографије: Јован Видаковић