У петак, 2. августа 2024. године, на празник Светог пророка Илије, Његово Високопреосвештенство Архиепископ диселдорфско-берлински и Митрополит немачки г. Григорије је, по благослову Архиепископа мостарско-требињског и Митрополита захумско-херцеговачког и стонско-приморског г. Димитрија, служио свету архијерејску Литургију у Манастиру Петропавлов. Његовом Високопреосвештенству саслуживали су: протојереј-ставрофор Момо Пејчић; протојереј Станислав Дурић, ђакони Крсто Авдаловић и Лазар Супић.
Након прочитаног јеванђелског одељка Митрополит Григорије се обратио присутнима. Беседу Његовог Високопреосвештенства доносимо у целости:
„У име Оца и Сина и Светога Духа! Данас, драга браћо и сестре, славимо светог пророка Божијег Илију. Можемо рећи једну од најфасцинантнијих личности библијске историје. Он фасцинира истовремено својом храброшћу и праведношћу. Сад, нама би се учинило да су многи у историји били и храбри и правдени. Но, ако мало боље погледамо у историју, али и садашњост, видећемо да није тако – реч је о ретким примерима. Најправеднији и најхрабрији су они који се супротстављају сили, моћницима који убију, протерују, понижавају…
Интересантно, у повести о светом пророку Илији (1 Цар 17-19; 2 Цар 1-2) налазимо на пример његове заштите немоћних пред царем и царицом.* Одбрана пред моћним владарeм и владаркама је увек била тешка. Но, када човек стоји пред Господом – како је стајао пророк Илија – он се не плаши да се успротиви неправедном цару. Међутим, још једна важна тема везана је за причу о пророку Илији, и често заборављена, а то је однос са природом и (не)праведношћу, у овом случају, цара. Наиме, према библијском казивању, царица је хтела да одузме једном сиромаху виноград, односно да му отме живот. Што је и данас случај, да безбожни цареви и владари отимају људима оно од чега они живе. Илија им се супротставио, а, пошто је био пророк, и његова реч била моћна, протерују га, са намером да га убију. Насупрот томе, Илија се помолио Богу и затворило се небо не дајући кишу три године. У то време је таква појава имала несагледиве последице, не само за сиротог човека који једе хлеб „од кише и земље“, већ и за безбожног цара и безбожну царицу. У тој причи видимо везу између човека, и онога што он ради, са природом, односно уочавамо како природа може да одговори на људску праведност, односно, неправедност.
Илија се молио у пећини, хранио га је гавран, какав је то приказано на фрескама у Манастиру Морача. Илија се као прави Израиљац молио да Бог помилује израиљски народ. Ипак, Господ нас у данашњем Јеванђељу поучава како је Бог на Илијину молитву подигао сина удовице из Сарепте Сидонске, дакле, она није припадала израиљском народу. Исти случај је и са исцељењем Немана Сиријца. Ови примери нас поучавају да прави Израиљци, односно прави хришћани, међу којима је пре свих Господ Исус Христос, не гледају ко је ко како би помогли, већ помажу свој деци Божијој.
Истовремено, за мене лично, а верујем и за вас, важно је да уочимо повезаност људских судбина са природом, повезаност судбине једног народа са природом. Та веза је изузетно јака. Због тога је било страшно кад није падала киша јер то условљава страшну глад. Илија се непрестано молио Богу. Од силних дешавања интересантна је, како сте досад вероватно слушали и читали безброј пута, појава земљотреса, грмљавине. Али, додаје Свето Писмо, нигде у томе не беше Бога (уп. 1Цар 19,12). А онда наилази лахор и глас тих и танак који се обраћа Илији и заповеда нове задатке, те се тако Господ смиловао Израиљу.
На Илијину молбу враћа се киша, враћа се живот, али због тога што се враћа правда, оно најважније за шта се Илија борио. Кад се врати правда, онда се враћа и поредак, безбожни цар не може више да спроводи своје безбожничке идеје, а народ од слабог и немоћног постаје храбар и одлучан, и добија храну и хлеб, како од овог овде, тако и оног хлеба за вечност. Зато је тако славан свети пророк Илија, а нама је важно да се подсетимо важности димензије праведности – праведности према Богу и према ближњима, без обзира на то ко је цар, а ко сиромах, ко је Јеврејин, а ко Грк, увек гледајући само коме је потребна помоћ.
Ето, браћо и сестре, кога данас славимо и коме се данас молимо, и кога треба да се, како је наш народ уобичајио да говори, плашимо јер је уистину био праведни и истински слуга Божији. Али не да се плашимо јер ће нас спржити свети пророк Илија, него да се плашимо јер, ако ми нећемо да се окренемо праведности, она ће нас, правда, спржити, за коју се борио пророк Илија. Боже, дај! Амин!“
*Пророк Илија је деловао деветом веку пре нове ере, за време цара Ахавa и царице Језавеље, у Северном израиљском царству.
Извор: Епархија диселдорфска и немачка
