Поводом недавног најновијег напада на Катедрални храм Епархије захумско-херцеговачке у Мостару, уз многобројне изразе солидарности, које су нашој домаћој Цркви, а прије свега Црквеној заједници мостарској, исказали представници, клирици и лаици наше Помјесне цркве, а својим непосредним учешћем у Евхаристијском сабрању и материјалном помоћи нарочито свештенство Митрополије црногорско-приморске и Епархије будимљанско-никшићке, те грађани Мостара и читавог окружења, о цјелокупном случају, у позиву упућеном Епископу захумско-херцеговачком и приморском Димитрију, информисао се и Бискуп мостарско-дувањски и апостолски управитељ требињско-мркански Монсињор Петар Палић, упућујући и ријечи подршке. Подршку Црквеној општини у Мостару упутила је и Јеврејска општина Мостар, коју је у свом писму исказао њен предсједник, господин Амир Грос Кабири.

– Саборни храм Свете Тројице у Мостару прије и послије вандалског чина –
Овим поводом вишеструко је реаговала и Исламска заједница Босне и Херцеговине, и то саопштењем Уреда за односе с јавношћу ИЗ у БиХ, у којем се исказује осуда и тражењем предузимања одговарајућих мјера од стране надлежних органа, a ријечима осуде овог вандалског чина, те саосјећања према православним вјерницима огласио се и главни мостарски имам Дино еф. Максумић. Посјетом Епископу Димитрију, уз заједнички обилазак Саборне цркве и непосредан разговор у Владичанском двору у Мостару, јасну поруку и недвосмислену подршку упутио је Муфтија мостарски мр. Салем еф. Дедовић, а детаље ове посјете, у наставку, са сајта Муфтијства мостарског, преносимо у цјелости:
 
Mostarski muftija mr. Salem-ef. Dedović danas je poslije džuma-namaza posjetio Sabornu crkvu u Mostaru, gdje se susreo sa zahumsko-hercegovačkim i primorskim vladikom Dimitrijem.
Tokom susreta muftija je podsjetio da je Islamska zajednica (IZ) u Bosni i Hercegovini od početka obnove Saborne crkve s punom pažnjom i naklonošću gledala na proces njenog ponovnog uzdizanja.
– Takvi smo bili i takvi ćemo ostati. Sretni smo što je tok izgradnje ovog hrama sve ove godine išao uzlaznom putanjom, da ga nisu pratile nikakve opstrukcije niti incidenti bilo kakve naravi, niti manji niti veći – kazao je muftija, istaknuvši kako je taj osjećaj bio i cjelokupne mostarske javnosti u Mostaru i svih njegovih ljudi, bez obzira na nacionalnu i vjersku pripadnost.
Nedavni ataci i skrnavljenje Saborne crkve, dodao je, predstavnike Islamske zajednice su naprosto prenerazili.
– Ovo smatramo kao atak i udar na Božije bogomolje kao mjesto vjere, mjesto susreta, mjesto spominjanja Boga, doživljavamo bolno. Ovaj atak je bogohulan čin i svetogrđe – ocijenio je muftija. On je vladiki Dimitriju prenio poruke saosjećanja reisul-uleme Islamske zajednice Husein-ef. Kavazovića, naglasivši kako je Islamska zajednica u Mostaru, kao i ranijih godina, jednako opredijeljena biti čvrsto uz svećenike i vjernike Srpske pravoslavne crkve (SPC) te da je uvijek spremna na sve oblike empatije, saradnje i podrške.
U tom smislu, muftija je izrazio nadu da će konačni finalni radovi na obnovi Crkve biti što skorije okončani.
– Danas sam došao da  kažem da je pozicija pravoslavnih vjernika, Crkve i vladike u Mostaru kao i moja u ovom gradu. Vladika je u Mostaru siguran koliko je i muftija siguran. Došao sam da pozovem nadležne organe, kako ovaj slučaj ne bi dobio neželjene konotacije kakvu već naslućujemo u medijskom prostoru, da otkriju počinitelje i kažu nam o kome se radi. Onaj ko je to počinio ima svoje ime i prezime, ima svoje motive i od istražnih organa tražimo da to razotkriju. Jer, iz onoga što smo čuli od vladike, radi se o nečemu groznom i ima svoju skrivenu poruku – poručio je muftija, dodavši kako se ova vrsta ataka ne može tretirati kao obična krivična djela.
Vladika Dimitrije je zahvalio muftiji, koji je među prvima nazvao starješinu Sabornog hrama Duška Kojića, što je i na ovaj način izrazio saosjećanje i podršku.
– Uvijek osjećamo da su muftija i IZ-e u Mostaru sa nama. Raduje me i brojna podrška Mostaraca na društvenim mrežama i u direktnim kontaktima sa našim sveštenicima. Pokazalo se da je u vjernicima i  u građanima Mostara sazrelo neko novo vrijeme i mi treba to da materijalizujemo. Jedan od vidova te materijalizacije je i završetak obnove ovoga hrama koji simbolički puno znači za zajednicu pravoslavnih Srba. Njegova završenost i nezavršenost na sebi svojstven način šalje poruku našem narodu da li da se vrate Mostar, da li im je sigurna egzistencija, da li da planiraju da njihova djeca žive ovdje – rekao je vladika Dimitrije.
Konačnom obnovom Saborne crkve, smatra vladika, konačno će i Mostar biti obnovljen do kraja. Saborna crkva je u Mostaru od velikog je značaja za pravoslavnu zajednicu, jer se radi o jedinoj sabornoj crkvi koja još nije obnovljena na područjima ratnih dešavanja devedesetih, čime je nedavni atak njeno skrnavljenje i učitavanje loše poruke još veći.
– Poslata je ružna poruka da nekome ne odgovora da crkva bude osvijetljena, da se ne čuju zvona da ne rade satovi koji su bili obilježje multietničnosti Mostara. Međutim, taj udar na Crkvu, na našu zajednicu, na sve građane Mostara je izazvao mnogo toga pozitivnog, jer ljudi su spremni da nam na svaki način pomognu, i razgovorom i riječju i finansijskim sredstvima. Ovaj grad je zreo za neko novo vrijeme, za novi početak, za obnovu srdaca i ljudi koji ovdje žive i da bude onaj stari Mostar kakvog svi znamo, koji je imao kulturu suživota kojoj niko sa strane ne treba da nas uči – poručio je vladika Dimitrije.
 
Бранислав Рајковић, ђакон
Представник за културу и медије
Епископије захумско-херцеговачке