У суботу 16. маја 2026. године служена је Св. Литургија у гатачком планинском селу Кокорини, поред грађевине која у последњих шест мјесеци, од освећења темеља, постаје црква посвећена Св. Василију Тврдошком и Острошком Чудотворцу. Село Кокорина је родно мјесто још једног острошког подвижника љубави, игумана Лазара Аџића (1948-2000), па и та чињеница, поред бескрајног поштовања народа овога краја за Св. Василија, стоји у темељу намјере за изградњу ове цркве.
На вјетрометини и киши, на преко 1200 м надморске висине, око имена Божијег, око спомена Св. Василија и сјећања на о. Лазара, окупио се велики број људи, међу њима и сестре, монахиње манастира Ждребаоника и Пипера, духовне кћери (и унуке) о. Лазара, које својом дубоком молитвеношћу и озбиљношћу хришћанског живота на најбољи начин чувају успомену на овога тиховатеља и молитвеника.
Сабрао се и народ Кокорине и гатачког краја, од којих је многе у Острогу, поред кивота љубљенога свеца, у животу радовао и благи лик и духовна подршка о. Лазара.
Посебну радост представљало је присуство острошког игумана о. Сергија, који је предстојао Божијом Службом и поучио народ након читања Ријечи Божије, подсјетивши на мјесто Чудотворца Острошког, али и о. Лазара, у нашим животима, наводећи их као предивне примјере и потпору у нашем ходу са Христом и ка Њему. Саслуживао је и игуман манастира Пиве, о. Јевтимије, у чију је духовну биографију такође златним словима уписано име блаженог Лазара Острошког, као и свештеници и ђакони из Гацка и Требиња.
Игуманија ждребаоничка Јустина и сестре монахиње су након Свете Литургије и резања славског Крсног Хљеба, упркос озбиљном невремену, послужиле ручак који је разноврсношћу и укусом био још једно незаборавно искуство, и потврда њихове марљивости и љубави.
Усред олује, грмљавине и кише, све вријеме као да је топлотом Духа пловила лађа љубави, као некада Нојева барка усред потопа. Подсјетило нас је то на наш живот у Христу, на живот с његовим свједоцима Св. Василијем и о. Лазаром, који су нам пружали – и пружају – руке спасења у нашим животним бурама и невремену.
Хвала Оцу Небеском на дару овога дана!
Д.Т.
