Владика Григорије

У животу сам, што због својих година, што због своје професије, сусретао разне људе: добре и лоше, паметне и оне који то нису, благородне и подле, дарежљиве и шкрте. Али никада нисам сусрео некога какав је био Здравко Бодирога. Вјерујем да, његовим одласком с овог свијета, ни ја ни они који су га познавали и вољели више нећемо имати прилике да сретнемо некога попут њега.

Био је од оних ненаметљивих људи – тихих, скромних, чије је присуство лагодно, пријатно и лако; готово да га и не осјећате, али га увијек препознате по једној финој, благој енергији која се разлије око вас када год је у вашој близини. Тај мир, тај осјећај повјерења и сигурности Здравко је свуда носио са собом и даривао нас њима нештедимице.

Обично мислимо да се продорни и наметљиви људи лакше изборе за своје мјесто под сунцем и да лакше стичу ауторитет. Али Здравко је био сушти примјер да не мора бити тако – да скромне, ненаметљиве, а вриједне и одане душе, без иједне сувишне или грубе ријечи, стичу нашу љубав, повјерење и наклоност.

Здравко је био тихи јунак нашег доба који је, насупрот својој повучености, у себи носио читаво врело доброте, честитости и поштења. Био је чврст ослонац својој заједници, примјер чојства и јунаштва у свакодневним животним биткама.

Иако је у нашем односу био мој црквењак, сарадник и радник, и иако сам формално стајао изнад њега, знао сам да сам у оном најважнијем – у људскости – често стајао испод њега.

Као таквог ћу га носити у свом сјећању док корачам овим свијетом, с надом да ћемо се једнога дана поново срести. Његовим одласком одлази заувијек и дио једног живота и времена које смо некада скупа дијелили – времена тешког, али и лијепог, које нас је обликовало и заувијек повезало.

Зато, добри мој Здравко, нека Господ подари рајско насеље твојој благородној души и настани је тамо гдје праведници почивају.