У тридесет другу недјељу по Духовима, Владика Димитрије служио је Свету Литургију у манастиру Дужи. Високопреосвећеном Владици саслуживали су јеромонах Теофил и ђакони Горан Гуровић и Душко Орашанин.

У јеванђељској бесједи Владика Димитрије појаснио је како се нешто пробудило у Закхеју кад је чуо да долази Исус из Назарета, који грешницима опрашта, све воли и све гледа једним истим очима љубави. Нешто се пробудило у Закхеју, који се до тада богатио на немаштини Јеврејског народа, попео се на дивљу смокву и Господ га позива да сиђе – њега, највећег грешника. Њихова срца су се и раније срела, Господ је препознао грешника који се каје и Закхеј с радошћу силази, јер је сво своје бреме оставио иза себе. Иако други негодују због Закхејеве грешности, Господ улази у његову кућу и он показује плодове истинског покајања, мучило га је среброљубље, а показао се као милосрдан. Владика је нагласио да је ту на дјелу потпуно покајање и потпуни преображај, права жеља, нада и потпуни оптимизам хришћански, увјереност да је Бог дошао у свијет и да он може да исцијели сваку рану на човјековом срцу. Предмет Спасења, које је Христос дошао да оствари, нису они који се уздају у било коју своју врлину, већ човјек који види свој гријех и не очајава, већ га полаже пред ноге Христове.

По Отпусту Владика Димитрије говорио је о важности проповједи, којом се човјеку открива како извршити јеванђељске заповијести.

Фото: Владо Ружић