Једна лијепа и позитивна прича, која може послужити као узор али и охрабрење свима који у школи раде или се са њом на било који начин сусрећу, се родила у ОШ ,,Свети Василије Острошки и Тврдошки” у Требињу. Наиме, двије наставнице, вјеронауке и енглеског језика, су прије двије године покренуле несвакидашњу секцију веза у склопу додатних активности које имају за циљ стицање ширих знања и вјештина у односно на редовну наставу.  Будући обје врло креатвне и свестране, а вођене идејом да своје ученике упознају са културном баштином женског стваралаштва и оспособе их да јој и сами  нешто допринесу, за кратак период су на секцији окупиле  велики број заинтересованих.  Овладавање техником покрстице се показало као не нарочито захтијевно, док  израда врло комплексних мотива змијањског или херцеговачког веза изискује много стрпљења и концетрације.  Да вез запосли руке, а смири ум, тражи угодно друштво и порађа уникатне комаде који плијене својом љепотом, су бенефити којих су ученице деветог разреда постале дубоко свјесне те су наставиле  да посјећују секцију и касније, у предасима између средњошколских обавеза. Да би толики труд и практично био смислен, изродио се план да се  припреме радови за хуманитарни базар за школску славу Св. Василија, од чије продаје ће се олакшати трошкови екскурзије  школским друговима. Припремили су се и поклони да се уруче највиђенијим гостима након литургиског сабрања. Магнети, обиљеживачи за књиге, тацне, и разни други, укусно и лијепо упаковани и аранжирани, украси су се јутрос могли наћи на штанду у манастирској порти у Мркоњићима. Мислило се о свакој ситници. Продавале су их насмијане дјевојке, док су наставнице Мирјана и Гордана појашњавале сваки детаљ љубопитљивим посматрачима и купцима, славећи Бога и херцеговачког чудотворца, за дар, прилику и милост која их је повезала да заједно стварају и добро чине.

                                                                                                                                             Миља Тупањанин

1
3
4
5
6
nasl