Мјештани села Гомиљана, Зубаца, Старог Сланог, Ђедића, Талеже, Мрњића и Орашја окупљали су се у току Великог поста у својим сеоским храмовима, сабирајући се у Господу и припремајући се за једину важну и најважнију побједу, а то је Васкрсење Христово. Празник над Празницима, Славље над Слављима када се припремамо да не будемо само очевици него и учесници у тој побједи. 

Посебна духовна радост била је на Велику суботу у храму Светог Јована Крститеља у Мрњићима када је Цркви Божијој кроз Свету тајну крштења прибројан један нови члан. Крштењу је претходила катихизација, период поучавања и катихезе, у коме се постављају темељи вјере. Основни циљ поучавања у вјери од самог почетка Хришћанства био је остварење заједнице са Богом, улазак у Цркву Божију и живот у њој.
 
Крштење значи умирање старог човјека и ново рођење у Христу. То лично искуство Васкрсења дато је сваком човјеку, стварна могућност да се умре и да се „роди одозго.“ Управо о томе говори Свети апостол Павле у посланици чији се одјељак чита на крштењу и каже: „Или зар не знате да сви ми који смо крштени у Христа Исуса, у његову смрт смо крштени? Тако смо ми крштењем у смрт заједно с њим сахрањени, да бисмо, као што је Христос васкрснут из мртвих Очевом славом, и ми на исти начин живјели новим животом. Јер кад смо срасли са сликом његове смрти, онда ћемо срасти и са сликом његовог васкрсења.“ (Рм 6,3-5)