Манастир Житомислић данас је прославио празник Св. Мученика Житомислићких.
Овај датум уписан је у календар Српске православне цркве у спомен на мученичко страдање монашког братства манастира Житомислић 1941. године. Тада су усташе убиле осморицу монаха и ученика из Житомислића и бацили их у јаму. Кости мученика ексхумиране су 1991. године и сахрањене у заједничкој гробници у манастирској порти, да би већ 1992. од стране хрватских војних снага, ова гробница била минирана, а манастир поново порушен до темеља. Житомислићки мученици канонизовани су 2005. године, а 2022. године одлуком Светог Архијерејског Сабора дан њиховог страдања 26. јуни одређен је за датум њиховог празновања.
Архијерејску Литургију поводом овог празника служио је епископ далматински, г. Никодим, уз саслужење великог броја свештеника. Честитајући празник, епископ Никодим се осврнуо на данашње јеванђеље у коме Христос каже ко хоће да иде за Њим, нека узме крст свој и остави све, а то су учинили и Св. Мученици Житомислићки, пострадавши за Име Господње. Један од њих који није био из тадашње државе и коме су понудили да га пусте, остао је са својом браћом и с њима мученички пострадао. То је управо она највећа љубав коју неко може да покаже, да оде за својом браћом и да страда са њима. Тиме је постао истински свједок васкрсења Христова. Владика Никодим додао је и то да су Мученици Житомислићки за нас свјетила и свједоци васкрсења Христова, онога што нама треба да буде и циљ и центар наше вјере. Ми се данас сјећамо њиховог мучеништва, њихове жртве и надамо се и молимо Богу да они буду и наши заступници пред пријестолом Свевишњега, казао је владика Никодим.
Владика се потом присјетио страдања самог манастира у два посљедња рата и својих првих посјета манастиру Житомислићу, који је тада још увијек био разрушен. Казао је да се манастир подигао као Феникс из пепела, да је да је украс овог краја, и да је један од најљепших манастира у Босни и Херцеговини. Изразио је радост јер нас Мученици Житомислићки окупљају да прослављамо Господа и да покажемо да смо истински ученици Његови. „Надам се да ћемо се виђати, на многа и блага лета окупљати, надасве радовати и кроз то бити сведоци светлога васкрсења Христовога, да ћемо бити сведоци онога свега што нам је предато, како од Господа и светих апостола, тако и од наших славних предака, који су се на истом овом месту окупљали, радовали једни другима, да ћемо и ми тако дочекати васкрсење Христово, наследити Царство небеско и да ћемо да се радујемо и пред престолом Свевишњега.“
Игуман манастира Житомислић, архимандрит Данило, захвалио се преосвештеном владики Никодиму што увијек издвоји своје драгоцјено вријеме да би прославио све значајне догађаје за манастир. Тај 26. јун 1941. године био је страшан, рекао је игуман Данило, али та страхота се претворила у радост празника и то је снага Св. Мученика. Игуман је поздравио и оца Памфила из манастира Тројице – Сергијева лавра из Русије, који је дошао на овај велики празник као представник Руске цркве. Св. Мученици Житомислићки уврштени су у диптих светих Руске православне цркве, а отац Памфил задужен је за писање њихових житија. Игуман Данило се захвалио Руској цркви која се тако лијепо и одговорно односи према страдању и то не само свога народа. У Русији је много мученика, додао је, тако да они имају осјећање и велико поштовање за мучеништво. Потом се игуман захвалио свим гостима, оцима, монасима и монахињама представицима власти, гостима из Црне Горе, родбини једног од Житомислићких мученика и свем народу.
Након литургијског славља, у Музеју Житомислић отворена је изложба под називом „Посјета патријарха Варнаве Херцеговини и Босни“ коју је приредио мр Дарио Дринић. Ради се о фотографијама откупљеним на аукцији у Загребу које се по први пут штампају и јавно излажу у Босни и Херцеговини, а на којима је забиљежена посјета патријарха Варнаве који је у јесен 1933. године посјетио градове Херцеговине и Босне. Отварајући изложбу, г. Дринић се осврнуо на биографију патријарха Варнаве, рођеног у Пљевљима 1880. године, који је са 30 година постао епископ, са 40 митрополит скопски, а са 50 патријарх и на том мјесту остао је свега седам година, до своје смрти. Дринић је навео да сматра да значај дјела патријарха Варнаве није довољно препознат у нашем народу. Навео је и да су данашње цркве и манастири којим се Београд дичи све подигнуте у вријеме патријарха Варнаве, те да је наша црква право уједињење доживјела управо у његово вријеме.
Међу многобројним присутним током тадашње посјете, били су и митрополит дабробосански Петар Зимоњић, бан Дринске бановине Веља Поповић, сенатор Атанасије Шола, комадант армије генерал Белић и многи други. У делегацији која је допутовала са патријархом били су епископ охридско-битољски Николај Велимировић, епископ бачки Иринеј Ћирић, епископ моравички Викентије Вујић, архимандрит Сава Трлајић, београдски прота г. Миливој Петровић, протошђакон Угљеша Јелић и ђакон Бранко Петровић.
Дринић је додао да је патријарх Варнава градио снажне односе са другим конфесијама, те да је ова посјета оставила дубок траг на животу Херцеговине и Босне.
Изложба фотографија у Музеју Житомислић биће отворена до 26. јула.
