Промоција књиге „Епархија захумско-херцеговачка у вријеме Светог Василија Острошког“ аутора Велибора Шиповца у Крипти Храма Светог Саве у Београду, 02.12.2025. године
Након већ одржаних промоција ове године у Саборном храму у Требињу у оквиру Дана Светог Василија и Манастиру Острогу у оквиру Острошких духовних вечери, затим Шантићевих вечери поезије у Мостару, Банском двору у Бања Луци, Дана Матице српске у Никшићу, и других, у уторак 02. децембра 2025. године у 18:30 сати, са благословом Његове Светости Патријарха Српског Порфирија одржаће се у Крипти Храма Светог Саве у Београду промоција књиге „Епархија захумско-херцеговачка у вријеме Светог Василија Острошког” аутора мр Велибора Шиповца.
Поред аутора књиге, говориће: проф. др Раде Кисић (Богословски факултет, Београд), проф. др Виктор Савић (Филолошки факултет, Београд) а књижевни осврт на књигу ће дати адвокат Марија Телебак из Београда. У програму ће учествовати и протојереј-ставрофор Лазар Манигода, а модератор промоције је мр Миланка Тешовић.
Овом научном књигом Велибор Шиповац се представља као теолог, а иначе поред других образовних и стручних квалификација у свом досадашњем опусу има 18 књижевних наслова. Члан је Удружења књижевника Републике Српске, Удружења књижевника Србије, Матице српске и многих других удружења и културних друштава.
Књига „Епархија захумско-херцеговачка у вријеме Светог Василија Острошког“ је у издању Епархије захумско – херцеговачке и приморске и Архива Српске православне цркве, а с благословом Митрополита Захумско-херцеговачког и стонско-приморског господина Димитрија. Аутор је користио преко 250 архивских и других извора, да би нам открио значајне историјске документе и нова сазнања о животу Епархије у седамнаестом вијеку, која је обухватала територије садашње Херцеговине и Црне Горе, те спорним рукописима из тог времена и уопште историјском контексту Светог Василија Острошког.
У циљу подсјећања на књигу и најаве догађаја, издвојићемо дијелове из рецензија и осврта:
Проф. др Далибор Петровић (Православни Богословски факултет, Фоча):
„Тема која је у књизи обрађена буди интересовање истраживача из различитих научних дисциплина и религијских опредјељења. Бити нов и чињенично утемељен, пазећи на научне узусе и законитости писања оваквог садржаја, изискује завидан напор. То је још један параметар због којег је допринос књиге српској култури и историографији свакако упечатљивији. Наглашавам да је истраживање, а што се из приложеног може лако закључити, базирано не само на историјском приказу, карактеристичном за вријеме које се истражује, за Епархију и биографске податке Светог Василија Острошког, него је велика пажња посвећена пружању шире слике значаја Светог Василија Острошког за православне Србе у његовој Захумско-херцеговачкој епархији али и за огромну већину вјерника СПЦ данас.“
Проф. др Будимир Алексић (Историјски институт Универзитета Црне Горе, Подгорица):
„Аутор је донио закључак о истраживачком питању које је поставио, и по свему судећи, успјешно одговорио. Као главни закључак истакао је чињеницу да је, за разлику од цетињског митрополита Мардарија, који је био духовно поклекао и превјерио, херцеговачки митрополит Василије, односно Свети Василије Острошки, био духовно чврст, опрезан и енергичан човјек и као такав био је кадар да сачува у својој епархији од прозелитских насртаја и православно свештенство и народ. На крају се може истаћи да је аутор своје тврдње доказао конкретним и прецизним подацима заснованим на архивској грађи и бројној литератури. Овим радом он је дао значајан допринос у расвјетљавању једног важног питања из наше црквене и националне историје.“
Др Радован Пилиповић (директор Архива Српске православне цркве, Београд):
„Најважнији део ове историјске студије јесте критика извора (епистоларних сведочанстава Ватиканског архива) у компаративној анализи са Аутографом и другим списима српског црквеног канцеларијског порекла тога времена. Извори латинске мисионарске провенијенције претендују да Светог Василија Острошког вежу за унионистички концепт барокног латинског XVII века, који се на православном Истоку доживљавао са мерама духовног опреза и отвореног неповерења. Пошавши од старије литературе, српске и хрватске, претресавши расположиве изворе, аутор је успео да одгонетне и да нове одговоре на нека стара питања, која су предмет како историографског, тако и богословског фокуса, штавише, и нашег времена.“
Марија Телебак (адвокат, књижевни критичар, Београд):
„Овом књигом је описано једно време, сурово за живот, али које је православни народ доста пута живео и преживео. Народ је по Божијој вољи упорно васкрсавао. Управо у најтежим околностима трпљења и страдања, као што је и време живота Светог Василија, вера је на неки тајанствен начин јачала. Зато је у књизи утврђена вера и кроз чудотворства Светог Василија, који је са нама, на јави и у сновима, свеприсутан као сведочанство живота и благослова. Он је увек ту, овде, и као опомена и као утеха, као учитељ и исцелитељ. Оно што ову књигу чини аутентичном је то што даје један научни, историографски приказ, и истовремено утврђује веру и даје исцељење. Управо зато верујем да ће сваки читалац неминовно осетити и захвалност аутору за овакво дело које је благо.“
