Његова светост Патријарх српски г. Порфирије началствовао је у 14. недељу по Духовима, 29. септембра 2024. љета Господњег, литургијским сабрањем у Цркви Св. Николе у Котору и извршио освећење обновљеног храма.
Његовој светости су саслуживали високопреосвећена и преосвећена господа: митрополити црногорско-приморски Јоаникије, далматински Никодим и захумско-херцеговачки и стонско-приморски Димитрије, епископи будимљанско-никшићки Методије, новобрдски Иларион и диоклијски Пајсије у молитвеном присуству свештенства, монаштва и благочестивог народа.
Патријарх српски је архијерејског намјесника которско-тиватског, протојереја Немању Кривокапићa произвео у чин протојереја-ставрофора. Заблагодаривши на дару и указаној части, отац Немања је казао да је част носити крст који је симбол побједе Бога над ђаволом, симбол побједе живота над смрћу: „А исто тако и симбол хришћанскога живота на који смо сви позвани, који је пун одрицања и жртве за друге, као као што нас је и Спаситељ и позвао: Ко жели да иде за мном, нека узме крст свој и нека иде за мном. Тако ћу и доживјети овај ваш дар за још истрајнији и бољи рад на пастви која ми је повјерена.“
У архипастирском слову Патријарх Порфирије, тумачећи данашње јеванђелско зачало о царској свадби, подсјетио је да је Господ проповједајући онима који су били гладни и жедни истине, правде, смисла живота, најчешће говорио у причама те да Његова ријеч није била апстрактно мудровање, већ су Његове приче биле најчешће параболе, метафоре, алегорије, приче за које су подаци узимани из обичног, свакодневног живота људи којима се обраћао. Свака ријеч коју изговара сам Господ има свој дубоки смисао и сада и у прошлости, у будућности, у вјекове вјекова…