У Месопусну недјељу, Владика Димитрије началствовао је Светом архијерејском Литургијом у Саборном храму у Требињу, а саслуживало је свештенство братства Саборног храма.
У јеванђељској бесједи, Владика је нагласио да је чудесно дјело Спаситеља врхунска милост и врхунска благодат, која је, по ријечима апостола Павла, дата људском роду прије вјечних времена, а откривена јављањем Спаситеља Исуса Христа. Подсјећајући на ријечи апостола Павла — да је Христос разрушио смрт и обасјао живот и нераспадљивост Јеванђељем — Владика је појаснио да ће Јеванђеље, и када наступи Васкрсење, бити свјетлост, радост, благодат и милост вјечног живота. Зато је врхунска милост када Господ унапријед казује какав ће бити посљедњи суд. Свети оци говоре да је то чудесно судилиште — нема никога, сем Христос и човјек, како објашњава Златоуст. Лице Спаситељево ће при сусрету исказивати колико се човјек уподобио Њему. Он сам, испунио је и извршио све што заповиједа човјеку:
— био је гладан, дошавши као слуга, да би постао Хљеб Живота;
— био је жедан да би човјека напојио водом благодати од које човјек више не жедни;
— био је наг да би људе обукао у себе;
— био је странац да би људи постали суграђани светих и домаћи Божији;
— претрпио је ране, понижење и смрт да би исцијелио ране човјека;
— умирући на крсту, дао је људима живот вјечни.
Све што је проповиједао — извршио је, а човјеку је остало само да уђе у Христово спаситељно дјело, да његово срце и савјест задрхте кад се сјети Спаситеља и да пожели да чини добро. Праведници, у јеванђељској причи, примјер су вјере да је Бог постао човјек, јер човјеку нису потребна чуда или мистичка виђења, потребно је смирено и чисто срце којем се Бог јавља. Добра дјела треба да буду инспирисана чудом Божијег јављања, страдања и Васкрсења.
По Отпусту, Владика је пожелио да Бог свима подари да радосно, с љубављу и приљежношћу, посте; да кроз пост пролазе радујући се Васкрсењу. Подсјећајући на ријечи светих отаца, да је Христос гладан људи који достижу спасење, Владика је појаснио да људи ту Његову глад могу утолити уподобљавањем Христу, будући честити и поштени, отворени према Богу и упућени на ближње, такви — да неко са стране у њима види какав је Бог у којег вјерују.
Фото: Владо Ружић
