И дођосмо у Грке, и уведоше нас тамо гдје служе Богу својему, и нисмо знали – да ли смо на небу или на земљи: нема на земљи таквога погледа и љепоте такве, и нисмо паметни како да о томе испричамо; само ово знамо – ондје Бог с људима пребива и служба је њихова љепша од (свих) оних у свим другим земљама. Јер не можемо да заборавимо ту љепоту, јер сваки човјек, ако окуси слатко, неће касније горко узети; тако и ми не можемо овдје (у паганству) бити… (Из Несторовог љетописа „Повјест минулих љета” о свједочанству посланика руског кнеза Владимира, по повратку из Цариграда, гдје су послати испитујући вјерозакон разних народа, а пошто су тим поводом византијски цар и патријарх приредили Божанствену литургију, а нарочито појање и хор саставивше … службу архијерејску, излазак ђакона, и причаху им о служењу Богу својему.)
Угодно би Светоме Духу и нама (Дап 15, 28) у Богом чуваној Епископији захумско-херцеговачкој и приморској да утемељимо Херцеговачки византијски хор, о Спомену на Светог оца и пјесника Цркве преподобног Јована Дамаскина, 2025. љета од спасења свијета, а првенствено богослужећи Богу нашему, учећи се и учећи друге најаутентичнијем изразу Цркве Истока, њеној канонској и традиционалној црквеној музици, чији постанак и развој се може пратити упоредо са њеним православним, византијским богослужењем, нарочито од VI. вијека, од када су њене основне музичке поставке уз развој самих мелодија, остале непромјењене до данас.
Напајајући се највишим узорима најчувенијег Грчког византијског хора и угледањем на чувење Српског византијског хора, називу нашег хора дали смо наш мјесни херцеговачки предзнак, опечаћен печатом кир Стефана Херцега од Светог Саве. А, највише благодарећи и још увијек учећи се у Школи црквеног појања „Свети Јован Дамаскин”, при Црквеној општини новосадској, окосницу овог хора чине његови чланови, образовани како у древној неумској нотацији истока, тако и у савременој западној нотацији, повремено подучавани од стране готово свих угледнијих српских појаца, ковиљских, те псалта Манастира Хиландара.
Након првог јавног наступа на Свечаној академији Светосавских свечаности у организацији Црквене општине требињске и Града Требиња, благословом високопреосвећеног Митрополита Димитрија, те протопрезвитера ставрофора Бориса Бандуке, старјешине са свештеним братством Главне требињске цркве Преображења Господњег, од суботе, 31. јануара 2026. године, Херцеговачки византијски хор предводиће одговарања лаоса Божијег на појединим Литургијским сабрањима Цркве требињске.Бранислав Рајковић, ђакон
