Богојављење у требињском Саборном храму: „Богојављење као повратак човјека Богу – од гордости Адамове до смирења Христовог”

У понедјељак 19. јануара 2026. године, када наша Света Црква прославља велики хришћански празник – Богојављење, у Саборном храму Преображења Господњег у Требињу одслужена је Света Архијерејска Литургија којом је началствовао Његово Високопреосвештенство Митрополит Захумско-Херцеговачки и стонско-приморски г. Димитрије. Високопреосвећеном Митрополиту саслуживало је свештенство и свештеномонаштво, уз велико присуство вјерног народа, а нарочито дјеце.

Послије прочитаног Светог Јеванђеља, свима сабранима у овоме Светоме Храму обратио се јеромонах Теофил, настојатељ Манастира Дужи, који је у уводном слову пастирске празничне бесједе казао да је Бог Творац и Промислитељ свега видљивога и невидљивога, и да се управо кроз воду и смирење открива тајна нашега спасења.

„Ево дана чудеснога, ево дана када се Бог јави. Јавио се Господ Бог наш на води јорданској, и на сваком јутарњем богослужењу ми читамо тај чувени стих: „Бог је Господ и јави се нама“ — велика тајна и велика радост за све нас. Да се вратимо на прве странице Библије, када читамо да је земља била пуста и безоблична и да се Дух Божији ношаше над водама. И тада почиње стварање, почиње Бог да уобличава овај свијет и овај живот и све нас у њему, и раздваја воду од копна: копно зове сувим, а воду морима, ријекама и језерима. Међутим, Господ је тако раздвојио воду од земље — раздвојио је нераздвојиво — тако да је у сваку твар уткао воду. А ми, као што знате, добрим дијелом, двије трећине, саздани смо од воде — материјални човјек. Исто тако, сва твар: у камену, цвијећу, свакој биљчици, дрвету — ништа не може да живи нити да обитава без воде. Толико је вода важна. На крају тога стварања, ствара Господ најприје нашу старију браћу — анђеле и арханђеле — а онда и нас људе, од створенога, то јест од материјалнога и од духовнога, са задатком да пренесемо и једно и друго Творцу своме и да га осветимо, да све што је створено дође у друштво са Оним Нествореним, са Богом живим и истинитим. Међутим, као што знамо, Адам се одрекао тога свога послушања, погријешио је и у ту природу нашу, која је створена за друштво са Богом, увео је гријех, смрт, муке и јаде. Међутим, Богу хвала, Бог се није од нас одрекао нити нас је оставио.
Видимо, дакле, да је Адам покушао да преко ђавола да се узвиси, да би дошао до Бога — погордио се, кажемо. А овдје имамо јеванђеље данашње, сцену када Христос долази, Створитељ свијета, и тресе све: и воду, и земљу, и море. Враћа се унатраг — кажу да се Јордан и дан-данас враћа, да иде узводно, јер Створитељ је дошао, Онај који је створио све и сва. Ушао је у ријеку да се крсти, показао је огромно смирење.“

У другом дјелу празничног слова вјерном народу, јеромонах Теофил је нагласио да крштењем у Јордану Господ не прима очишћење, јер је Он Сам Чистота, него очишћује палу људску природу и обнавља је, стављајући је под јарам благодати.

„Дакле, Адам својом непослушношћу затвара небеса, а Христос долази и своју смирену главу ставља под руку Јована Крститеља, Онога који га је крстио. И каже Јован, чули смо сви: „Ти треба мене да крстиш“, а Господ каже: „Остави сада, тако треба да се испуни свака правда.“ И шта се дешава, браћо и сестре? Господ се смирава, крштава се нас ради и читавога свијета ради, и отварају се небеса, и чује се глас са неба: „Ово је Син мој љубљени, који је по мојој вољи“, и види се Дух Свети у облику голуба. То је прво Богојављење, то је прво јављање нашега Творца након пада Адама и Еве, и прва и велика радост и велика поука за све нас: ако хоћемо да нам се молитве остваре, ако хоћемо да живимо честито и побожно, треба да будемо, по овоме примјеру Господа нашега, смирени, да би нам се отворила небеса и да бисмо и ми чули глас Бога Оца да каже: „Ово је Син мој љубљени, који је по мојој вољи“, да Дух Свети дође да нас окријепи и да нас утјеши. Исто тако, данас да се сви сјетимо нашега крштења, да се сјетимо онога дана када смо дали завјет, када смо се и ми обновили. Дакле, Господ је дошао да обнови читаву природу, крстивши се у Јордану, а Њему није било потребно крштење — Он је све урадио нас ради, да би ту палу Адамову, непослушну природу дошао да укроти и да је стави под јарам. И крштење је била прва Света Тајна кроз коју смо сви ми прошли да бисмо могли да учествујемо у овој великој Тајни која се зове Света Литургија и у којој је све: крштење, Богојављење, Вазнесење и Васкрсење“, казао је на крају свога обраћања о. Теофил.

Након Светога Причешћа, услиједио је свечани излазак на ријеку Требишњицу у литијском ходу. Улицама Требиња, уз молитвено појање богојављенског тропара, кретало се мноштво вјерног народа, сабраних у радости великога празника. На обали Требишњице извршено је Велико освећење воде, а потом је у ријеку спуштен Часни крст, у сусрет којем је запливало више стотина најхрабријих учесника.

По завршетку чина на ријеци, литија је наставила преко моста ка Старом граду, пролазећи његовим древним улицама и зидинама, гдје је прочитан богојављенски молебан, уз заједничку молитву за град Требиње, његове житеље и сав народ Божији.

Осамнаестогодишњи Андреј Лучић побједник је богојављенског пливања за Часни крст и као побједнику, Митрополит му је уручио златник.

Фото: Владо Ружић