У манастиру Дужи код Требиња, у Епархији захумско-херцеговачкој, представљен је пројекат адаптације старе црквено-народне школе и њено привођење намени чувања и рада са архивском грађом. Од завршних дипломских радова студената Архитектонско-грађевинско-геодетског факултета Универзитета у Бањој Луци на задату тему рестаурације и адаптације старе школе у Дужима изабран је пројекат који највише одговара потребама заштите архивске грађе српског црквеног порекла. Сви идејни пројекти су прикупљени и груписани у изложбу која је уприличена у оквиру манифестације „Сјећања на владику Атанасија 2026“ године.
Изложбу су после вечерње службе отворили настојатељ манастира Дужи јеромонах Теофил Петровић, проф. др Саша Чворо, декан Архитектонско-грађевинско-геодетског факултета, др Радован Пилиповић, директор Архива Српске Православне Цркве из Београда и Његово Високопреосвештенство Архиепископ мостарско-требињски и Митрополит захумско-херцеговачки и стонско-приморски Господин Димитрије. Отварању изложбе, као и представљању архивских докумената из заоставштине блаженоупокојеног епископа Атанасија Јевтића (1938–2021) присуствовали су епископи из Македонске православне цркве – Охридске Архиепископије Преосвећена Господа епископ делчевско-каменички Марко и викарни епископ стобијски Јаков.
Манастир Дужи посвећен Покрову Пресвете Богородице, смештен у Требињској Шуми, место је почивалишта последњег Србина на трону херцеговачке митрополије Стефана Милутиновића (+1777) након насилног и неканонског укидања Пећке Патријаршије 1766. године, а после чијег престављења је, веома брзо, епископска столица премештена у Мостар. Дужи, као духовни изданак манастира Тврдоша, спаљенога до темеља 1694. године, наставили су православни општежитељни монашки подвиг у требињском крају. У 19. веку овај манастир је био расадник писмености и кулутре, школа за богослове „строга кова“, огњиште српске националне традиције и место које је привлачило многе путописце и дародавце.
Гости из Македоније су били у прилици да погледају манастирску збирку музејских предмета и црквених старина (књига, богослужбених предмета, докумената, фотографија и графика). Његово Преосвештенство епископ стобијски Јаков показао је нарочито интересовање за списе и материјале епископа Атанасија Јевтића који спадају у научно-литургички домен и светотајинску тематику. Говор о значају архивских докумената у целини био је повод да се помене и символичан моменат и историјска епизода о томе да је познати македонски фолклориста и „преродбеник“ Димитар Миладинов 1855. био секретар у канцеларији херцеговачког митрополита, да је мијачки мајстор архитектуре православног Балкана Андреја Дамјанов из Велеса био главни градитељ Саборне цркве у Мостару 1863–1873. (срушене до темеља 1992, а обновљене 2022. године). Настојатељ манастира Дужи, јеромонах Теофил Петровић задржао је госте на послужењу и богоугодном разговору у манастирском конаку, истакавши даље планове да важан културни сегмент живота у Светобогородичином манастиру Дужи буде чување архивске баштине како епископа Атанасија Јевтића, тако и других историјских извора за историју Срба и Српске Православне Цркве на простору Херцеговине.
Ђорђе Секерезовић,
службеник Архива Српске Православне Цркве
Извор: СПЦ
