Православне цркве су вијековима биле ослонци Србима који живе у ФБиХ, њихови чувари вјере и наде у најкрвавијим временима. Данас, многе светиње на овом подручју вапе за обновом, а обнова храма није само физички задатак него заправо духовна обнова сваког појединца. Парох столачки протојереј Марко Гојачић је примјер човјека који се током вишегодишњег службовања залагао и још увијек залаже да Срби који живе на подручју Чапљине, Стоца, Љубушког и Мостара имају своја достојна духовна уточишта.
 
Парохија столачка тренутно има око 90 домова и око 200 вјерника који живе не само у граду Стоцу, већ и у околним селима. Управо овај дио Епархије столачке је смјештан на раскрсници путева између других већих центара и као такав јесте важан због свог положаја, историје и потребно је да обнова буде у свести свих оних који могу на било који начин и подршком да помогну обнову храма у Стоцу који је у рату 1991-1995. претрпио велику штету и готово све осим голих зидова је било уништено и покрадено, а иконе на иконостасу потицале су чак из 18. вијека. Иако се храм, мало-помало обнављао, још је тога остало да се уреди, а током 2023. године десило се и неколико вандалских напада у којима је скрнављена ова светиња.
 

– Велики број светиња, двије средњовјековне цркве, многобројна гробља која свједоче о постајању православног народа на подручју Стоца, јесу нешто што је важно одржати и не препустити забораву, а мисија сваког свештеника ове парохије, па тако и моја, јесте да покушамо свом снагом и енергијом да обновимо колико је могуће све што овој парохији припада и да то буде и обнова литургијског живота, да ови храмови и светиње буду мјеста молитве и духовног сабрања – каже Марко Гојачић за „Новости“.

Као неко ко је већ 15 година на простору у долини Неретве, Гојачић каже да је ово подручје освјештано многим црквама и мученицима, а људима који су се након тешких страдања поново вратили на своја вјековна огњишта потребно је да осјете искрену бригу и љубав православне заједнице.

Чин милосрђа

СВИ они људи који теже да себе уграде у темеље светиња, као што су то кроз историју радили сви наши преци, који су имали довољно снаге да обнове живот једног храма и да их оставе у аманет као дјело милосрђа и бриге за своју цркву, могу помоћи обнови храма у Стоцу и свој прилог уплатити на рачун Српске православне црквене општине Столац, број 3382702257290623. Такође све уплате које се врше из иностранства могу се уплатити на број рачунa са следећим инструкцијама за уплату: IBAN: BA3382702257290623, SWIFT: UNCRBA22.

 

– Много је људи током претходних ратова пострадало у овом крају, а од велике је важности управо у тим крајевима и на тим мјестима подизати храмове који јесу просто бедеми наше вјере, као што су бедеми вјере и многобројна гробља која свједоче о постојању православног народа већ дужи низ вијекова. Тих ствари морају бити свјесни како свештеници, тако и народ у многим мјестима гдје је нашег православног живља све мање. Међутим, не треба гледати на број, него и једна мала заједница може да уради много како би сачувала све оно што нам је остављено у аманет и што сутра и ми остављамо некој другој генерацији – говори Гојачић.

Градови у којима је служио и живио у долини Неретве јесу управо баш мјешовите средине у којима је важно да човјек буде отворен и спреман за дијалог са свима, гледајући да у сваком тренутку живота буде опредјељен за добро без обзира на терет страдања српског народа.

– Заиста су ове средине и градови прави изазов за све вјерске лидере и мислим да свако може у оквиру својих могућности да направи један мали корак како би послали поруку мира, љубави и међусобног поштовања. Важно је да у свом животу будемо искрени и спремни да отворено причамо о многобројним проблемима и изазовима са свима и као верски представници покажемо личним примјером да је дијалог могућ и да ако служимо Богу и Њему приступамо искрено онда је просто немогуће да према другима не поступамо исто тако – каже Гојачић.

Гојачић каже да смо на сваком мјесту позвани да сведочимо Христа и да живимо у складу са јеванђељем и заповјестима Божјим, а да је нарочито важно васпитати и сачувати омладину.

– Свако од нас носи један степен одговорности према васпитању будућих генерација, а нарочито црква. Младе нараштаје треба саслушати и покушати дати одговоре на многобројна питања која им се кроз живот намећу, а одговоре усмјерити кроз примјере јеванђеља и кроз проповјед и живот многих наших свештеника који су кроз историју били на истом путу и били су и нама примјер како и на који начин опстати у једном времену препуном искушења – поручио је Гојачић.