На Цвијети, Владика Димитрије началствовао је Светом Архијерејском Литургијом у Храму Светог Саве у Билећи, а саслуживали су протојереји-ставрофори Небојша Коловић и Радослав Лакета, те јереј Бранко Калаба и јерођакон Стефан.
У јеванђељској бесједи, Владика Димитрије нагласио је како данас прочитане ријечи апостола Павла служе као поука – каквим срцем, умом, разумом и савјешћу човјек може свакодневно препознавати Христа као центар свог живота, како би Спаситељ био прослављен у човјековом животу. Човјек је позван да – за разлику од среброљубивог Јуде – цијелога живота, и цијелим животом, служи Богу и ближњима, тако ће се све чудесно умножити, све ће бити освијетљено милошћу и благодаћу Божијом. Хришћани су примили заповијест да се радују, да доносе радост и свјетлост. Својим животом треба да стичу свјетлост, како би је дијелили другима. Благост и кротост треба да их красе, како би благошћу и предусретљивошћу постали отворени за ближње. Утјеха Божија – Христос – којим се човјек причешћује на Светој Литургији, треба да остане близу, да испуни човјеково срце, како би људи видјели да човјек посједује утјеху којом га Бог тјеши и да сам том истом утјехом тјеши друге. Човјек није позван да се замара или страхује због ствари које свакако нису под његовим утицајем, него сваки дан треба да доживи као нови почетаки и да сву наду и љубав положи на Господа. Ако човјек мисли посвети било чему похвале достојном, љубав Божија и мир Божији – који превазилази сваки разум – сачуваће човјеково срце и мисли у Христу Исусу. Такав будући, човјек ће, по ријечима старца Пајсија, као пчела бирати само оно што је добро.
По Отпусту, Владика је пожелио сабранима да наредних дана – пребивајући молитвено на богослужењима – прате Христове стопе, молећи се Њему, угледајући се на Њега и слушајући ријеч Његову. Гледајући у Христов лик, човјек ће научити много о свом назначењу, о томе зашто га је Бог створио, јер људско биће чезне за смислом, за љубављу, за Христом.
Након освећења врбових гранчица, сабрани вјерници – предвођени Владиком и најмлађим Билећанима, украшеним звончићима и вијенцима од врбових гранчица – кренули су у литијски ход портом храма, након чега је сабрање прерасло у трпезу љубави.
