Хајдемо, дакле, до Витлејема, да видимо то што се догодило, што нам објави Господ. (Лк. 2, 15)

Са првим тренуцима најрадоснијег хришћанског празника – Божића, у требињском Саборном храму Светог Преображења Господњег, у молитвеном миру отпочело је прво благодарење поводом Рођења Богомладенца Христа. Под сводовима овог Саборног храма, испуњеног радошћу и божићним појањем, сабрао се многобројни вјерни народ да у заједничкој молитви дочека рођење Спаситеља свијета.

Уочи поноћне Свете Литургије, у 23 часа, одслужено је празнично јутрење, којим је свечано најављен долазак празника и литургијско прослављање Тајне Оваплоћења Сина Божијег. Светом Литургијом која је отпочела у поноћ, служио је старјешина Саборног храма протојереј-ставрофор Борис Бандука, уз саслужење свештенства Саборног храма и вјерног народа, међу којима је био и Градoначленик Града Требиња, господин Мирко Ћурић, са сарадницима.

Током Божићне Лутругије, честитајућу празник свима сабранима обратио се протојереј-ставрофор Александар Илић који је казао да празник Рођења Христовог открива да је спасење почело онда када је Бог постао Човјек, да би људи у Њему постали један род и једна породица.

„Данас је дан радости наше, данас је дан спасења нашега, данас је дан када препознајемо једни друге као браћу и сестре, јер се Беспочетни родио у тијелу, и тај почетак је почетак нашега спасења и препознавања управо као рода јединороднога. Господ нас је учинио да будемо сви један род, а ако нас је учинио да будемо сви један род, учинио нас је да волимо једни друге, учинио нас је да се радујемо једни другима, да добро чинимо једни другима, и на то нас позива овај радосни празник. Када је Господ дошао у свијет и узео обличје човјека, показао је и нама да и ми можемо бити у благодати Његовој, да можемо бити добри и да можемо препознати ближњега свога као доброга.
А то ћемо радити и чинити онда када будемо радили на себи. Свако од нас има одговорност у своме звању да чини добро, и зато, да бисмо осјетили и донијели радост овога празника у наше домове, треба да ове празнике, попут Рођења Христовог, чинимо својим почецима ка добру и сталном обновом личности наше, понаособ. Јер ја не могу мијењати другога, али могу мијењати себе, и на то смо позвани, а Христос је Онај који нам снагу даје.
Када погледа човјек свако од нас понаособ себе, видјеће немоћ, видјеће несналажење, видјеће несигурности, видјеће слабости; али исти тај човјек, и свако од нас, када завапи Господу, видио је и осјетио да зна да је Господ помогао и да је Господ близу. Будимо трагаоци добра, јер је Господ дошао да нас томе научи, да нас спасе и да нас призове Себи. Мир Божији, Христос се роди!”.

Током данашњег сабрања прочитана је Божићна посланица Његове Светости Архиепископа Пећког, Митрополита Београдско-Карловачког и Патријарха српског господина Порфирија.

На Светој божићној литургији од 6 часова предстојао је протојереј-ставрофор Никола Јанковић, уз саслужење свештенства Саборног храма и вјерног народа. Након Литургије услиједило је благосиљање и дијељење Божићне чеснице, у коју је умјешен златник.

Радост великог Празника и обиље његових благодатних дарова вјерни су, укрепљени светим богослужењем, изнијели из храма и проширили градом, свједочећи живу и дјелатну радост Рођења Христовог. Мирбожећи се са ближњима и поздрављајући једни друге божићним поздравом, они су у срцима и на уснама носили радосну вијест спасења, кличући са вјером и надом: Христос се роди – Ваистину се роди!

Милош Бјелица

Фотографије: Владо Ђукић