Упокојио се отац Макарије, монах манастира Тврдош. У Тврдош је дошао из Београда 2000. године, по препоруци нашег драгог Микија Париповића. За двадесет шест година израстао је у дивног мужа Христове Цркве, кога су красиле искреност и доброта. Све вријеме свога монашког подвига борио се са страшном болешћу јетре, а та болест и тјелесна слабост временом су се претварале у његову духовну снагу.

Волио је фудбал и спорт уопште и био је беспоштедан борац на терену – беспоштедан, али коректан. Такав је био и у животу: нелажан и непатворен. Волио сам га, али никада нисам знао како да му то кажем, јер је био храбар и одважан, човјек који је више држао до дјела него до ријечи. Данас је свако ко га је бар мало познавао тужан и тихо плаче.

Остаће упамћен као истински борац за вјеру и правду, али не само као борац већ и као побједник над болестима, како физичким тако и духовним. Остаће упамћен као онај који је стајао право пред Богом и пред сваким човјеком, ма каквог звања тај човјек био. По томе што није имао страха од богатих и моћних био је истински ученик владике Атанасија, а нама заувијек мили брат, блажени Макарије.

Вјечан ти и блажен помен, душо хришћанска.

 

 

 
 
 
 
 
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

 

Објава коју дели Владика Григорије (@vladika.grigorije)