У години када слави 20. година од своје обнове, манастир Житомислић данас је прославио Св. Мученике Житомислићке. Свети архијерејски сабор Српске православне цркве 2022. године одредио је 26. јун као датум празновања Светих Свештеномученика Житомислићких, који су канонизовани 2005. године када је и освештан обновљени манастир Житомислић.
Св. архијерејску литургију су служили владика бихаћко-петровачки Сергије и митрополит захумско-херцеговачки и приморски Димитрије, уз саслужење бројног свештенства, званица и вјерног народа.
У својој бесједи, владика бихаћко-петровачки Сергије рекао је како је прошлост манастира Житомислићи страдална и васкрсна, свједочећа и опомињућа, баш као и прошлост већине наших светиња које нас сабирају кроз вијекове. „Житомислић је украс земље Херцеговине, био је и остао и зато му се враћамо опет изнова да на овоме херцеговачком камену узнесемо молитву Богу као што су то на овом истом мјесту чинили они који више не ходе овом земљом, али чији је благослов на свима онима који се овдје сабирају”, рекао је епископ Сергије.
Подсјетио је да је прошло двадесет година од када је Српска православна црква уписала у именослов светих Свете Мученике Житомислићке који су невино пострадали у никада заборављено љето 1941. године.
„Настрадали су у вријеме када је безумље надвладало разум, када је мржња надвладала љубав и када је брат постао небрат, прогонитељ и убица. Не можемо да се не присјетимо младог игумана Константина, јеромонаха Доситеја и Макарија, искупшеника Младена и Обрена, младих богослова Марка и Бранка и протођакона Владимира. Они су тога дана устали да би Бога славили, а већ исту ноћ су руком злочиначком окончани њихови животи и прекинуте њихове младости. Пострадали су у јами Видоња. У тој јами они су прогледали, али не за овај свијет већ за вишњи. Из мрачних дубина јаме они су угледали лице Христово”, рекао је епископ Сергије.
Додао је да се наша сјећања не смију изродити мржњу према потомцима оних који су чинили злочине, него да требало да загрлимо једни друге љубављу Христовом да се оваква страдања никада никоме не би поновила. „Човјек човјеку никада не смије постати вук. Једни од других не смијемо зазирати, већ се требамо зближити и упознати једни друге јер нам је заједничко ово исто небо и ова иста земља, благородна поља и кршевита брда и планине. Сви смо дјеца истог Бога и из прошлости требамо извлачити поуке, а не мржњу преносити из нараштаја у нараштај”, поручио је епископ Сергије додајући да се рука треба пружити и онима који још ходе у тами.
Епископ Димитрије захвалио је свима који су дошли у мученички Житомислић који је, непрестано обнављајући се и васкрсавајући, никада издао своје назначење и мисао у овом свијету.
“Сви Хришћани дај Боже да буду као што треба и вјерни, храбри, поштени, смирени , безазлени, мудри и радосни и саосјећајни са сваким људским бићем и страдањем. Да и ми нађемо свој крст, своје назначење и љубав и нека би били попут наших мученика и да и наше свједочење постане сјеме за нове Хришћане. То ћемо само учинити ако живимо достојно Јеванђеља”, поручио је епископ Димитрије.
Након литургије, амбасадор Руске Федерације у Босни и Херцеговини, Њ. Е Игор Калабухов и директор Руског дома, Јевгениј Баранов, свечано су даривали и открили новопостављену плочу са грбом Милорадовића, која је постављена на исто оно мјесто у припрати житомислићке цркве, на којем се некада раније налазила.
На свечаној академији, која је услиједила након тога, присутнима се прво обратио игуман манастира Житомислић, архимандрит Данило, поздравивши све присутне уважене госте, а посебно породицу Окиљевић из Гацка, сроднике једног од житомислићких мученика. Осврћући се на страшни дан њиховога страдања, казао је да из тог њиховог страдања увијек ниче васкрсење, те да ниједна мука, патња и бол није без смисла откад је Господ раширио руке на крсту. Светим Мученицима Житомислићким имамо да захвалимо што је манастир Житомислић мјесто мира, праштања, помирења, доласка мноштва народа са свих крајева свијета, јер сви препознају да се ту дешава нешто чудесно захваљујући њима и њиховој жртви.
Присутнима су се потом обратили и амбасадор Руске Федерације, Њ.Е. Игор Калабухов, и предсједник Руског дома Јевгениј Баранов. Амбасадор Калабухов је подсјетио на на духовну сарадњу и братство српског и руског народа казавши да је и Манастир Житомислић један симбол тог духовног братства.
„Овај догађај на овом предивном мјесту јесте још један доказ нашег братства и пријатељства и гаранција да ћемо побиједити наше непријатеље”, поручио је Калабухов.
Након тога је услиједила бесједа проф. др Душка Певуље.
„Култура сјећања о којој говоримо је нешто што би требало да буде уграђено у наш културни образац и понашање наших институција и дјелатно током читаве године и тако ће имати смисла и овдје и на свим другим мјестима гдје су наши невино пострадали. Важно је и да откријемо истину о узроцима нашег страдања. Мени се чини да је свим српским страдањима претходило занемаривање истине о њиховим узроцима и да ми то не чинимо на прави начин читавим својим бићем и културом”, казао је, између осталог Певуља.
Академија је настављена наступом етно групе Ива.
Свечаности су присуствовали амбасадор Русије у БиХ Игор Калабухов, генерални конзул Републике Србије у Мостару Васо Гујић, директор Руског дома у Београду Јевгениј Баранов, градоначелник Требиња Мирко Ћурић, начелник Општине Источни Мостар Божо Сјеран, шеф Канцеларије Владе Републике Српске у Мостару Горица Рашовић, декан Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву Владан Бартула, изасланик потпредсједника Федерације Игора Стојановића Славен Главаш, те велики број вјерника из цијеле Херцеговине.
