Игуманија Петропавловог манастира, мати Павла, заједно са сестринством ове свете обитељи а благословом и подршком епископа Димитрија, организовала је и до детаља осмислила наше путовање у манастир Ормилију. Идеја је била да на пут са игуманијом и монахињама, пођу и супруге свештеника који су служили и који служе у овој светој обитељи као и сестре које су са својим породицама редовне на службама и на разне начине помажу и учествују у животу манастира.
Кренули смо 31. маја, у раним јутарњим сатима и најпре посетили Охрид – „Јерусалим Балкана“, како га многи називају због великог броја цркава и манастира бесмртне лепоте, саграђених на обалама смарагдно-плавог Охридског језера. Посетили смо манастир Светог Наума Охридског из 10.-ог века и поклонили се на његовом гробу које је место благодатне помоћи и исцељења. Обишли смо и храмове Светог Јована Богослова, Богородице Перивлепте као и саборни храм Свете Софије у старом делу града. Окрепљени и надахнути лепотом дивнога Охрида и његових светиња, наставили смо наше путовање хитајући у град Солун Светом Великомученику Димитрију. У храму који је изграђен на месту његовог страдања, отпојали смо тропар светитељу и Христовом васкрсењу, поклонивши се моштима великог мученика и заштитника, Димитрија Мироточивога, Солунскога Чудотворца. Имали смо прилику да обиђемо још једну велику светињу града Солуна, Саборни храм Митрополије солунске посвећен светитељу Григорију Палами, где смо целивали мошти овог великог оца и учитеља цркве.
Из града Солуна кренули смо ка зеленим маслињацима и виноградима, мећу којима је, не тако давно, молитвама и сузама светогорског старца Емилијана, основан манастир Ормилија. Старац Емилијан је оснивајући овај манастир поучавао сестре да је потребно да зидају себе а да ће благодат Божија зидати манастир који треба да постане ризница гостољубља. Ми смо имали благослов да у ту ризницу закорачимо и доживимо небоземни сусрет са игуманијом Никодими и њеним у Христу богочежњивим монахињама као и са оцем Јелисејем, игуманом манастира Симонопетре, који духовно руководи сестринством и његовим сабратом, оцем Мироном који служи у овој светој обитељи. Поклонили смо се гробу светога старца Емилијана из ког зрачи светлост Христовога васкрсења под сводовима храма Благовештења.
У Недељу Самарјанке учествовали смо на светој литургији задивљени службом и ангелским појањем сестара, која је свој продужетак имала у трпези љубави, заједно са оцима, игуманијом и преко стотину и двадесет сестара овог манастира. У манастирској порти, испод крошњи борова, имали смо прилике да чујемо оца Јелисеја и мати Никодими, који су са пуно љубави говорили о нашој Цркви у Херцеговини као и о снажним везама које су за сву вечност успоставили блаженопочивши отац Емилијан и владика Атанасије. Отац Јелисеј нас је упознао и са манастирима и животом на Светој Гори у жељи да нас припреми за путовање бродом око Свете Горе , које су нам организовали и на које смо нешто касније кренули. Током пловидбе бродом, посматрали смо Свету Гору која је Врт Пресвете Богородице и бројне светогорске манастире међу којима Манастир Светог Пантелејмона, Манастир Симонопетру и многе друге а и имали смо и тај благослов да нам из Скита Свете Ане, донесу на брод део моштију мајке Пресвете Богородице, Свете Ане, којима смо се и поклонили.
У освит дана 3. јуна, када празнујемо Светог цара Константина и царицу Јелену, кренули смо за Херцеговину, испраћени благословом и љубављу мати Никодими и њених сестара, свесни да смо се у сусрету и загрљају са њима, сусрели и загрлили са Христом Коме оне верно служе у овој башти рајској и ризници гостољубља.
вјероучитељица Бранка Јанковић
