У Саборном храму у Требињу синоћ је одржана промоција књиге Велибора Шиповца „Епархија захумско – херцеговачка у вријеме Светог Василија Острошког“. Књига је у издању Видослова – издавачке дјелатности Епархије ЗХиП и Архива Српске православне цркве, а настала је као плод научно-истраживачког рада на мастер студију Богословског факултета. Кроз садржај је дат један посебан осврт на Херцеговачку епархију и вријеме овоземаљског живота Светог Василија Острошког, који је изузетно поштован у овом поднебљу. Књига обилује са драгоцјеним подацима, чак неким и по први пут објављеним у историјским и научним радовима, а који се вежу за обновљену Пећку патријаршију, затим живот у Херцеговини и Црној Гори под Турцима у 17. вијеку, али и нападима римокатоличких мисионара са циљем унијаћења православних. У тим активностима Ватикански повјереници су се користили фалсификатима и лажном пропагандом, како би нарушили углед православних и њихових црквених великодостојника, чак и Светог Василија, који је тада био митрополит, прво са сједиштем у требињском манастиру, а касније у Острогу. У књизи су између осталог обрађени рукописи, аутентични Светог Василија и они за које се тврде да су аутентични и који се чувају у Ватикану. У прилогу закључцима урађена је анализа стручног лингвисте, проф. др Јелице Стојановић са Филолошког фалултета у Никшићу.
На промоцији у улози говорника, поред аутора су били: архимандрит Сергије (игуман манастира Острог), проф. др Далибор Петровић (рецензент – Православни Богословски Факултет), др Радован Пилиповић (рецензент – директор Архива СПЦ), Марија Телебак (адвокат, књижевни критичар) и проф. др Јелица Стојановић (Универзитет Црне Горе, Филолошки факултет у Никшић). Модератор вечери је био протојереј-ставрофор Александар Илић.
На промоцији су изнијети поједини подаци из књиге, попут оних да се село Мркоњићи у то вријеме и прије, звало Косићани; запис савременика Светог Василија, најпознатијег писара тог времена Гаврила Тројичанина; представа и анализа рукописа који се чувају у Архиву СПЦ, манастиру Острог у Ватиканском архиву; као и упоредба печата требињског манастира са оним који се данас чува у Музеју СПЦ.
