Књига „Атанасије – један животопис“ из пера Епископа Максима западноамеричког, а у издању манастира Тврдош, представљена је вечерас у крипти Спомен-храма Светог Саве.
Вече је отворио поздравним словом новоизабрани Епископ западноевропски г. Јустин преносећи патријарашки благослов и очински поздрав Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија.
Преосвећена браћо Архијереји, часни оци, благословени народе Божији
Христос Васкрсе!
Припала ми је ничим заслужена част да вас све овде сабране поздравим и пренесем Патријарашки благослов, као и очинске поздраве Његове Светости Патријарха српскога Господина Порфирија који је са искреним жаљењем спречен да лично присуствује овако важном и узвишеном догађају наше Помесне Цркве –представљању нове књиге о једном о највећих српских и свеправославних богослова нашега века – оцу, учитељу, Епископу, човеку Божијем бесмртности, истоименом Атанасију (Јевтићу).
У Житију преподобног Козме отшелника записаног у књизи Лимонар између осталог стоје и ове речи: „…Осим тога презвитер Василије исприча о преподобном Козми и ово: за време мог десетогодишњег боравка у лаври Фарани код аве Козме, ја сам се много користио његовим богонадахнутим разговорима. Једном говорећи о спасењу душе, он наведе нешто из Св. Атанасија Великог и притом ми рече: „Кад чујеш или нађеш какву реч из књиге Великог Атанасија, ако немаш хартију, запиши је на својој хаљини.“ Слушао је, сабирао, учио се и мучио и на крају записао на разне начине и у разним приликама све оно што је и наш велики Атанасије говорио и писао, исто тако вредни и трудољубиви брат наш Епископ западноамерички Максим, чијег подвига је и плод ово дело које је пред нама. Владико, хвала Вам на томе!
Не желим да одузимам време својим немуштим језиком, јер су међу нама они који су позванији да боље и словесније говоре и о књизи и о лику и делу владике Атанасија. Желим само да узнесем реч благодарења, славе и поклоњењу Тројици слављеноме Богу – Оцу и Сину и Светоме Духу, на дару да живимо у времену тако аутентичног, непоновљивог и неуморног сведока Христа нас ради Распетога и Васкрслога – владике Атанасија. Нека молитве и ревност, труд и љубав, вера и нада, истина и храброст, братољубље и богољубље владике Атанасија о којима и ова књига тако упечатљиво сведочи, и све нас драги моји доведе до наручја Оца Небескога – амин, Боже дај!
О књизи и о лику и делу владике Атанасија, тако аутентичном и непоновљивом неуморном сведоку Христа Господа, говорили су Епископ браничевски г. Игнатије, Епископ диселдорфски и немачки г. Григорије и аутор Епископ западноамерички г. Максим. Такође, сећање на владику Атанасија поделила је са присутнима и др Санда Рашковић Ивић.
Чини се да никада није било веће интересовање за духовно вече приређено у крипта храма Светог Саве од овога. Присуствовали су Епископ новограчаничко-средњозападноамерички г. Лонгин, Епископ источноамерички г. Иринеј, Епископ захумско-херцеговачки г. Димитрије, Епископ марчански г. Сава, свештенство и монаштво, принц Филип Карађорђевић са супругом принцезом Даницом, академик Матија Бећковић, проф. др Владета Јанковић и други.
Ова књига, која је пред вама, сачињена је од једног малог дјела живота владике Атанасија, од момената о којима су нам остали записи, преписке и свједочанства многих људи, који су имали прилику да доживе сусрет са њим. Из свих тих свједочанстава можемо извести заједнички закључак, а то је да је најчешћи исход сусрета са њим представљао прекретницу у животима многих“, рекао је Владика Григорије и додао: „Кад бисмо занемарили хришћански аспект његове личности, који чини 99 посто и покушали да опишемо њега као личност – могли бисмо најкраће рећи: посвећен и искрен. На овом свијету ријетки су они који су овенчани овим двијема врлинама јер довољно је да само једном укаљате посвећеност и погазите искреност да се не бисте називали ни посвећени ни искрени. Кад посвећеност и искреност као врлине принесемо Христу, као исход добијемо прегалаштво, које је владика Атанасије даровао својој Мајци Цркви. Он заслужено носи епитет оца и учитеља Православне Цркве стекавши тај епитет, пишући, говорећи, читајући, проповиједајући на многим мјестима и на многим језицима. Слободно можемо да кажемо да је владика постао извор богословља и истински богослов, казао је Епископ Григорије.
