“Данас је дан када су срца у Мостару била сломљена. Са овим порушеним и запаљеним храмом није порушена само једна грађевина, него је био покушај да се поруши све оно што су генерације стицале, радиле и градиле. Порушене су успомене на бројна крштења, вјенчања, сахране, опијела и опроштаје од наших најмилијих који су били у овом храму.”
“Овај храм се обнавља, али се обнавља и оно што чини овај храм, а то су људи. Обнавља се заједница. Баш зато свако обиљежавање тешких тренутака кроз нашу историју почиње у храму, молитвом, јер знамо да оно што је било и што се дешава сада није коначна ријеч. Kоначну ријеч даје наш Господ Исус Христос, васкрсли кроз обнову живота и својим васкрсењем, а примјер подношења страдања управо нам је дао Он, који је као једини без гријеха поднио сва страдања и муке, баш онако како је наш народ прошао овђе у Мостару и у читавој долини ријеке Неретве.”
Данас имамо право на тугу, сјећање и бол, али никако немамо право на мржњу. То немамо право ниједан дан у години зато што ми јесмо хришћани и зато што је наш народ небески народ. Зато што смо спремни да се из сваке ватре и сваког бола уздигнемо са вјером у Бога, да опростимо, да се помиримо и да градимо.”
“Да нам наш Господ свима да снаге да и ми будемо бољи и да изградимо још боље односе, још боље заједнице, још веће храмове и већа дјела која ћемо оставити нашој дјеци, те да се кроз сјећање на наше претке, који су све ово изградили, опомињемо какви треба да будемо, а треба да будемо људи. Бићемо људи само када будемо без мржње. Зато данас тугујемо, боли нас, али не мрзимо, него опраштамо и у свом срцу налазимо простора и за овај град и за Неретву. Налазимо у свом срцу простора и за Буну и за то мјесто страдања. Да се помолимо за наше пострадале, али и за нас да будемо бољи“, поручио је јереј Душко Којић.
Извор: Топ Портал
Фoто: Марко Вучинић
