Због раширених предубјеђења и предрасуда, које о појму екуменизам имају наши вјерници, можда није згорег подсјетити да је екуменизам у ствари вјерност Исусу Христу и његовој молитви Богу Оцу да сви хришћани буду једно. Екуменизам није политика. Он је заједнички хришћански напор за међусобним разумијевањем. Екуменизам свакако није попуштање у вјери, одрицање од властите прошлости нити скривање вјерских разлика. То је заједнички напор хришћана за дубљим познавањем властите баштине и поштовањем туђих вјерских вриједности. Екуменизам је, дакле, разговор међу хришћанима на „равној нози“. Екуменизам ни на који начин није врбовање присталица за властиту заједницу. Екуменизам је напор да сви ми, овако различити какви јесмо, постанемо што ближи Исусу Христу и на тај начин једни другима, те да тако испунимо Исусову молитву Оцу „да сви [хришћани] буду једно“. У екуменским настојањима за јединство цркве своје знање и труд уложили су највећи православни теолози, попут Георгија Флоровског, Јована Зизиуласа или владике Николаја (да поменем само неке), који су се деценијама трудили на овом племенитом задатку.
(фотографије: Културни центар Требиње – Јован Видаковић)
