У недјељу четврту по Духовима, Високопреосвећени Митрополит Димитрије служио је Свету Литургију у Храму Светог Кнеза Лазара на Берковићима, уз саслужење јереја Дејана Грчића, јереја Богдана Сантрача и ђакона Горана Гуровића.
 
Бесједећи по Јеванђељу, Митрополит Димитрије поучио је да Црква у четвртој недјељи поста усмјерава пажњу на теме молитве и поста, које су суштински важне за хришћански живот. Молитва је стожер човјековог бића, требало би да она у сваком човјеку непрестано да дјела, да отвара човјеково биће за Бога живога. Прије свега, молитва служи уједињењу и сабирању човјекових душевних, тјелесних и духовних сила. Прије пада, Дух Свети — Бог живи је хармонизовао човјеково биће и све је дјелало како треба. Ум, срце, душа и тијело, воља — све је било уједињено. Све је било усмјерено ка живом Богу. То, у човјеку, обнавља истинска молитва. Као што је Господ све људско примио на Себе, тако и човјек, постом и молитвом све своје предаје живоме Богу. Тумачећи јеванђељску перикопу, Владика је појаснио да ђаво уноси растројство и гријех у људско биће. Гријех штети људском достојанству, разара душу и тијело, разум и срце, и све људско упропаштава, а прије свега прекида заједницу са живим Богом. Вјером и молитвом, тј. благодаћу Божијом, човјек обнавља чудо заједничарења са Богом.
 
По отпусту, Владика Димитрије поздравио је и позвао све сабране да се труде у посту и молитви, без одустајања у ишчекивању Васкрса, имајући на уму да човјек никада није сам јер му у помоћи стоје сви светитељи.