У двадесет прву недјељу по Духовима, Високопреосвећени Митрополит Димитрије служио је Свету Литургију у храму Свете Тројице у Гацку, уз саслужење свештенства Епархије Захумско-Херцеговачке и Приморске.

У јеванђељској бесједи Митрополит је тумачио јеванђељску причу о сијачу и сјемену, појашњавајући да сјеме које падне крај пута је ријеч Божија која пропада у срцу које није чувано, јер човјек у њега прима све мисли и осјећања, без разборитости, и оно постане утабана стаза на којој за ријеч Божију нема мјеста. Сјеме које падне на камен је ријеч Божија коју човјек прима с радошћу, али будући површан Богу посвети само дио себе, па већ при првом искушењу одустаје. Најчешће зато што страх од потпуне преданости Богу и наклоност свијету држе дио срца недоступним. Сјеме у трњу је ријеч Божија која у човјеку почне расти, али је угуше бриге и сласти овога свијета, јер Бог не дозвољава да његова ријеч расте у сјени ичега другога, попут младе маслине. Четврти дио сјемена је оно које пада на добру земљу и стоструки плод доноси. Такви су светитељи, који такав плод доносе да људи Божији не живе само за себе већ спасавају свијет. Такав човјек треба да буде, да стоструки плод доноси, да буде радостан и виталан – увијек млад.