Славећи Господа, који је у диптихе уписао бесмртна имена Светих свештеномученика дабробосанских, данас, 18. јула 2026. године, код Храма Пресвете Тројице у Новом Селу, на Купресу, одржан је Свеепархијски сабор свештеномученика дабробосанских.
Свету архијерејску литургију служили су високопреосвећена господа Архиепископ сарајевско-сребренички и Митрополит дабробосански Хризостом, Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски Јоаникије, Архиепископ мостарско-требињски и Митрополит захумско-херцеговачки и стонско-приморски Димитрије, Преосвећени Епископ бихаћко-петровачки г. Сергије, уз саслужење бројног свештенства и свештеномонаштва из више епархија наше Цркве, у молитвеном присусутву вјерног народа.
У бесједи по прочитаном јеванђељском зачалу, Високопреосвећени Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије је подсјетио да је Свети апостол Павле, завршавајући своје проповиједање Јеванђеља, како су се приближавали дани његове кончине, говорио да себе приноси на жртву и да надопуњава недостатак страдања Христових у своме тијелу, појаснивши да је апостол ово говорио мислећи на своју мученичку кончину. По предању њему је глава одсјечена од стране римских власти тога доба, док је Свети апостол Петар разапет. И он је самога себе принио на жртву, да се уподоби своме Господу.
По његовом мишљењу ова чудесна ријеч Светога апостола Павла захтијева објашњење, мало дубље размишљање. Шта би то значило и како је могуће да било ко од људи надопуњава недостатак страдања Христових, искупитељних страдања и Његове жртве коју је Он принио за спасење цијелога рода људскога? Зар та Христова жртва има икаквог недостатка, зар она није у потпуности спасоносна? И зар ико може њој што придодати? Наравно да не може у буквалном смислу ријечи. Свети апостол Павле је говорио о страдању хришћана као продужетку страдања Христових.
„И то је оно што ми можемо надопунити, можемо као хришћани се наставити на дјело Христово, јер је Он свима нама темељ. А мученици из давних времена, тако и нови мученици су посвједочили да је заправо Господ Исус Христос који је принио савршену жртву за спасење рода људскога на крсту, изливајући своју живоносну крв и побјеђујући смрт на крсту већ, и својим васкрсењем, да је Он давао силу светим мученицима да страдају за свету вјеру православну. Он их је кријепио својом благодаћу и давао им снаге да издрже сва страдања ради имена Господњега, ради свете вјере православне. И то најбоље видимо данас по примјеру Светога свештеномученика Петра, Дабробосанскога митрополита, који је на челу Светих свештеномученика и мученика Митрополије дабробосанске“, бесједио је Архиепископ цетињски.
Истичући радост због поклоњења моштима Светога свештеномученика Марка Купреског које почивају у овој светињи, Владика је казао да онај који је на челу – Митрополит дабробосански Петар (Зимоњић) све њих некако изражава својим примјером. Свети свештеномученик Петар Дабробосански је међу првима пострадао. Када су му дошле наредбе да не може више да користи ћирилично писмо под окупацијом, него да мора да пређе на латиницу, као и остале уцјене којима се ограничава и наша света вјера и култура и понижава српски народ, он је све то хришћански, врло одлучно одбио.
„Ето, рекао би неко само једна ситница, шта ти то значи, промијениш писмо и идеш даље. Није никако то ситница. То су знали Свети свештеномученици, али наравно знали су и да се не би завршило на томе, него би послије били и притисци да се вјера промијени и душа да се промијени, историја да се промијени, да се брише и прошлост и садашњост и будућност. Једноставно су жељели да нас нема, да нас збришу са лица земље. И у том времену имамо такве свједоке, нове апостоле Христове Петра и Варнаву, који је касније пострадао – свештеноисповједник Христов Варнава, али и јато Дабробосанских свештеномученика. Они су нас данас сабрали овдје на овом жртвеном мјесту, код овога храма који је распињан и који је уништаван, али није изгубио никада своју светост и који је васкрсао љубављу добрих људи хришћана и трудом блаженопочившега Митрополита Николаја дабробосанскога“, подсјетио је Високопреосвећени Митрополит.
У наставку је поучио сабране да се душе Светих Божијих угодника радују на небесима када се састајемо да их прослављамо и да се они моле за нас:
„Али ако имамо све те људе које је наш народ родио, то нас много обавезује да чувамо свету вјеру православну, да памтимо заслуге наших предака и да знајући да смо народ који има историју, културу и традицију и предање и велике дарове, да гледамо да и ми у ту ризницу Божију, нетрулежну, неуништиву, унесемо своје дарове. А наши дарови ће да засвијетле и да донесу много плода ако их будемо увијек заливали топлим молитвама, ако их будемо умножавали добрим дјелима, љубављу према Богу, љубављу према нашим светињама и понајвише љубављу једних према другима. Искреном братском љубављу да се подржавамо, да се међусобно кријепимо.“
Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије је на крају свог обраћања заблагодарио Високопреосвећеном Митрополиту Хризостому на овом сабрању, на његовој љубави према Светим свештеномученицима дабробосанским, али и на прилици заједничког узношења молитве пред престолом Божијим.
„Да се насладимо љубави Божије, да принесемо своје душе, своја срца и своја осјећања Богу живоме на дар и да у љубави загрлимо једни друге. То је велика радост за све нас и хвала Високопреосвећеном Митрополиту Хризостому који нас овако сабира и отвара срце своје доброте према свима нама, а понајвише према своме свештенству и народу. Нека и њега Господ укријепи да носи тешки крст своје архијерејске службе, да предводи свештенике и игумане, монахе и монахиње и вјерни народ на путу спасења, на јеванђељском путу. Нека би молитве Светога свештеномученика Петра, свештеноисповједника Варнаве и свих свештеномученика и мученика Митрополије дабробосанске биле са свима вама. Нека би се Божија благодат излила њиховим молитвама и на вас и на ваше домове, на ваше породице, на ваше потомство“, поручио је Његово високопреосвештенство изабрани Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије.
На крају Свете службе Божије на Купрешкој висоравни, у част Светог свештеномученика Марка Купреског преломљен је славски колач.
Свештеномученик Марко (Поповић) рођен је 1876. године у Купресу. Завршио је Богословију у Раљеву, а свештенички чин је примио 1901. године. За вријеме Првог свјетског рата аустријске власти су га дуже вријеме држале као таоца. Усташе су га ухапсиле 6. јуна 1941. године у Купресу. У Бугојну је неколико дана био затворен, а 24. јуна 1941. године заклан у шуми Јусуфа Спајића.
Свеепархијски сабор свештеномученика Митрополије дабробосанске, који су пострадали за вријеме Другог свјетског рата од усташа и партизана и као пастири добри, заједно са својим овоземаљским духовним пастиром Свештеномучеником Петром, Бога прославили, вјеру сачували и утврдили пут којим да идемо до Царства небеског, одржава се већ шест година заредом у прву суботу по Петровдану.
Прво саборно прослављање Светих свештеномученика Митрополије дабробосанске одржано је 2021. у манастиру Возућица, а онда 2022. године у порти Цркве Светог пророка Илије у Илијашу, 2023. године у Цркви Светог пророка Илије на Сокоцу, 2024. године код Цркве Светог Василија Острошког Чудотворца у Источној Илиџи и 2025. године у Храму Рођења Св. Јована Крститеља у Биљешеву код Какња.
Сабор новомученика дабробосанских установљен је на редовном засједању Светог архијерејског сабора Српске православне цркве у мају 2005. године.
Весна Девић
