Владика Димитрије началствовао је Светом Литургијом у Метковићу, а саслуживали су: игуман манастира Житомислић Данило(Павловић), архимандрит Лазар парох метковачки, свештеници Душко Којић и Небојша Радић и ђакон Бранислав Рајковић.
Метковић се налази у Хрватској на ушћу ријеке Неретве у Јадранско море. Претпоставља се да православни Срби живе на просторима метковићке парохије од почетка 18. вијека, а изградња храма Светог Георигија завршена је 1852. године. Након рушења у мају 1992. године, храм је обновељен и освећен 2005. године.
Благословом Владике Димитрија сабраним вјерницима бесједом се обратио отац Душко. Говорећи о смислу празника нагласио је како аждају, из житија Светог Георгија, човјек може доживјети као симбол својих страсти и мука, а Светитељ је примјер борбе са страстима и мукама, чиме човјек оснажи и постаје сличан Христу. Када човјек надвлада страсти у стању је да препозна муку ближњих, да заволи ближње и да живи заповјешћу Христовом: ”Љубите један другога”.
Након отпуста Владика Димитрије прво је честитао Славу свима окупљенима, а затим је сабране вјернике поучио о смислу празника. Владика је истакао да нема веће љубави него да неко свој живот да за ближње своје. Примјер такве жртве су свети мученици који су дали живот за читав свијет, јер су исповједајући Христа до смрти дали наду и смисао овоме свијету.
Вјерницима се обратио и отац Лазар честитавши Славу и заблагодаривши за жртву и труд који је био неопходан да се саберу у Храму. Исказао је захвалност Владици на доласку, игуману, свештеницима и ђакону, као и гостима дон Давору, дон Стипи и фра Дарију.
фотографија: Владо Ружић
