Представљање Изабраних дјела блаженопочившег Митрополита Амфилохија у требињском Саборном храму

Епархија ЗХиП, 30. март 2026.

У Саборном храму Преображења Господњег у Требињу, синоћ, 29. марта 2026. године представљена су изабрана дјела блаженопочившег Митрополита Амфилохија.

Изабрана дјела блаженопочившег Митрополита Амфилохија је објавила ИИУ „Светигора“, а састоје се од 38 томова распоређених у 30 наслова, на више од 16.000 страна.

Током вечери говорили су: протојереј-ставрофор Далибор Милаковић, директор ИИУ ”Светигора” и теолог Ивана Јовановић, један од приређивача овог ”Светигориног” капиталног дјела, а модератор вечери била је Наташа Ђурић, вјероучотељ.

О дубоком јединству и заједничком дјелу Митрополита Амфилохија и Владике Атанасија, о. Далибор је истакао да су један другога подстицали и надопуњавали — дјела једнога не могу се посматрати одвојено од другога и то је примјер братске сарадње и љубави према Цркви.

„Господ наш Исус Христос, Који је пренио Своју дјелатност и вјеру на апостоле, а апостоли на свете оце, тако већ двије хиљаде година — све до нашег Митрополита Амфилохија и Владике Атанасија. И када вечерас говоримо о овим дјелима која стоје пред нама, истовремено говоримо и о дјелима нашег Владике Атанасија, јер су Митрополит Амфилохије и Владика Атанасије заиста били као једно биће у Христу, и један из другога су извлачили оно најљепше и најбоље. Много тога што је Митрополит оставио иза себе јесте и заслуга Владике Атанасија, и обрнуто — многа дјела која је Владика Атанасије написао настала су уз подстицај Митрополита Амфилохија. По промислу Божијем, заједно су дошли на ове просторе да се Богу моле и да служе Његовој светој Цркви. ”, казао је о. Далибор.

Потом је прота Далибор говорио о свједочењу духовне, културне и мисионарске улоге „Светигоре“, са посебним освртом на дјело Митрополита Амфилохија.

„Од покретања часописа „Светигора“ до данас, издавачка кућа објавила је преко 1.000 штампаних издања. Да бисмо се приближили сазнању о укупном обиму Светигориног издавачког дјела, могло би се рећи да је „Светигора“ током ових тридесет и више година, у просјеку, сваких дванаест дана објављивала по једно штампано издање. Када су тиражи у питању, Светигорине књиге до сада се броје у милионима. Радећи са вјером у Бога, по благослову блаженопочившег Митрополита Амфилохија, и брижљиво промишљајући о сваком издању, уз приступачне цијене и велике тираже, „Светигора“ је остварила значајне мисионарске успјехе. Поред тога, квалитет њеног рада препознат је у свијету књиге и издаваштва, те је добитник бројних вриједних награда, укључујући и оне са Сајма књига у Београду, на којем је готово од оснивања редован учесник. Од покретања свог интернет сајта 2006. године — а радио „Светигора“ основан је 1998. године — овај медиј је добио и своју онлајн презентацију. Радио има посебан сајт, такође основан 2006. године, те је у то вријеме био први црквени радио у православљу који се могао слушати путем интернета. Због тога је понео епитет васељенског радија, како га називамо и данас. То је била жеља блаженопочившег Митрополита Амфилохија — да се допре до сваког човјека до кога је могуће доћи, како би му се пренијела ријеч Божија и истина Божија. Када је ријеч о дјелима Митрополита Амфилохија, можемо слободно рећи да она представљају капитално остварење на пољу црквене писмености и издаваштва. Као таква, она су свједочанство свеукупног Светигориног књижевног рада. Ово монументално дјело чини 30 наслова, подијељених у 38 томова, на преко 16.000 страница. „Изабрана дјела“ састоје се од различитих митрополитових списа — од ауторских књига, бројних богословских текстова објављених у теолошким часописима и црквеним новинама, па све до бесједа изговорених приликом важних догађаја, као и интервјуа датих телевизији, радију и новинама. Сви знамо колики је траг оставио блаженопочивши Митрополит Амфилохије својом усменом и писаном ријечју у српском народу и Српској православној цркви. Међутим, његово дјело има огроман значај и за православну цркву у цјелини, као и за хришћански свијет уопште. Написо је изванредна дјела из области догматике, катихетике, педагогије, библистике и Његов посебан дар била је усмена ријеч, а то је била бесједа.”

Један од приређивача „Изабраних дјела“ блаженопочившег Митрополита Амфилохија, теолог Ивана Јовановић, говорила је о свом доживљају и спознаји личности Митрополита, до које је дошла кроз рад на дјелима којима се бавила.

„Из перспективе уредништва „Изабраних дјела“, то је био озбиљан подухват — пронаћи сараднике, с обзиром на велики број томова и на чињеницу да је у овом раду учествовао велики број људи. Имала сам благослов и част да учествујем у припреми три књиге, односно три наслова, и претпостављам да су се сви сарадници на овом подухвату суочавали са сличним, да кажем, изазовима. Најприје је било потребно, за одређену тему, прикупити сав материјал. Један дио материјала већ је био објављен, али је највећи дио, бар када је ријеч о већем броју наслова, у суштини постојао у форми аудио или видео записа, које је требало прикупити са разних носача, па и са старих касета. Ту је заиста много људи уложило труд и дало свој допринос, достављајући аудио и видео записе које су посједовали. Потом је било потребно прекуцати тај материјал, што је само по себи представљало озбиљан дио посла у реализацији овог подухвата. Након тога слиједио је избор — из тако обимне грађе требало је издвојити оно што је најрепрезентативније и што има смисла да уђе у „Изабрана дјела“. У неким томовима избор је био ужи и строжи, па су текстови били квалитативно уједначенији, док је у другима избор био шири, те је уврштен већи број текстова, понекад и независно од њиховог квалитета, али са нагласком на значај обима и свеобухватности.”

На крају Ивана истиче да, иако је било много изазова, најјачи утисак није тежина посла, него духовни плод и надахнуће које је рад на тим књигама донио свим сарадницима.

„Посебан корак представљало је претварање усменог говора — аудио и видео записа — у писану форму, што је захтијевало велику пажњу и одговорност. Након тога, ништа мање важан дио био је ауторски рад самог митрополита. Колико имам увид, а за три књиге на којима сам радила поуздано знам, Митрополит је лично ауторизовао сваки текст. Узимао је рукописе, односно прве прекуцане верзије, и темељно интервенисао на њима. То је чинио веома посвећено, остављајући бројне забиљешке по маргинама, често пишући и по празним странама, што је касније требало пажљиво дешифровати и унијети у коначни текст. Када је ријеч о конкретним књигама на којима сам радила — „Бесједе на Богородичине празнике“, „На свадби Јагњетовој“ (бесједе на монашењима) и „Свети Петар II Ловћенски Тајновидац“ — утисак је да су бесједе на празнике биле најмање накнадно обрађиване, јер су представљале заокружене цјелине, изречене ад хок у одређеним светињама.

Са друге стране, на књизи „Свети Петар II Ловћенски Тајновидац“, која сабира митрополитове текстове посвећене Његошу, уложен је изузетан труд — Митрополит је исписао бројне допуне и разраде како би материјал добио своју коначну, заокружену форму. Све у свему, то су били изазови са којима смо се сусретали. Међутим, они су оставили мањи утисак од самог плода рада и надахнућа које је овај труд донио. Рад на овим књигама био је, вјерујем, дубоко инспиративан за све сараднике, па тако и за мене”, истакла је Ивана.

Благољепију ове духовне вечери уљепшали су ученици Основне школе „Јован Јовановић Змај” — Теодор Риђешић, који је надахнуто рецитовао пјесму Матије Бећковића „Косово Поље”, и Петра Пајић, која је са особитом топлином извела пјесму „Јечам жњела”, коју је блаженопочивши Митрополит много волио.

На крају се сабранима обратио Високопреосвећени Митрополит Захумско-Херцеговачки и Стонско-Приморски г. Димитрије, који је, уз ријечи благодарности гостима на овој благословеној и духовно укрепљујућој вечери, говорио о блаженопочившем Митрополиту Амфилохију, осврнувши се на његово пастирско служење, дубоко духовно насљеђе и изузетно интелектуално дјеловање, којим је оставио неизбрисив печат у животу Цркве и вјерног народа.

Милош Бјелица