У првој половини јула Сремска Митровица и Специјални резерват природе Засавица, под покровитељством Владе Републике Србије, били су домаћини прве Српске омладинске радне акције под називом „Засавица 2023“, на којој смо учешће узели и ми, ученици Просвјетине школе српског језика, историје и културе из Мостара. Мостарска екипа запутила се у Сремску Митровицу са жељом да упознамо нове пријатеље и научимо понешто ново. По доласку у Дом ученика дочекали су нас организатори и одвели до соба. Након што смо се распремили и мало одморили услиједио је састанак на ком смо упознали екипу са којом ћемо се дружити наредних 7 дана, као и команданта акције „Засавица 2023“ Слободана Симића који нас је упутио у радне активности. По завршетку састанка имали смо слободно вријеме до почетка званичног упознавања са другим екипама које су биле на кампу. Вече смо почели фолклором и пјесмом, а цјелокупан програм употпунило је наше представљање Мостара једном од најпознатијих Шантићевих пјесама „Емина“.

Дан 2.
Освануо је лијеп и сунчан дан намијењен за први одлазак у Специјални резреват природе „Засавица“ гдје се одржавало свечано отварање прве Српске омладинске радне акције „Засавица 2023“. На отварању су нам се обратили командант Слободан Симић, градоначелница града Сремске Митровице гђа Светлана Миловановић и министар без портфеља Ђорђе Милићевић. Све су нас срдачно поздравили и са осмијехом нам пожељели добродошлицу у њихов град. Дан смо наставили испуњавати занимљивим активностима као што су обилазак Засавице и разноврсне радионице које су нам организатори припремили – историјска радионица, радионица пустовања вуне, музичка радионица и многе друге. Остатак дана смо провели дружећи се међусобно.
 
Дан 3.
Трећег дана кампа смо осим радних активности у Засавици имали прилику и обићи сам центар града и градски музеј у ком смо се упознали са богатом историјом древног Сирмијума.
 
Дан 4.
Четврти дан смо започели у Музеју хлеба у Пећинцима. Упознали смо прије свега оснивача музеја Слободана Јеремића Јеремију, а потом и историју самога музеја. Дружење смо наставили у Пећинцима у ловачком удружењу гдје смо обишли њихов зоолошки врт. Навече смо отишли у Засавицу, уз логорску ватру и супер енергију уживали смо и пјевали до касно у ноћ.
 
Дан 5.
Због великих врућина које су погодиле Сремску Митровицу наше активности се нису могле одвијати по већ договореном плану, али ми нисмо допустили да нам пропадне дан. Уз то што смо се сви међусобно дружили, одлучили смо вријеме искористити тако што ћемо усавршавати своје вјештине које смо стекли на претходним радионицама. На радионици пустовања вуне смо правили привјеске, наруквице и лопоче од вуне, док су се наши другари на радионици српског језика упознавали са занимљивостима о Вуку Караџићу и његовом животу. За то вријеме фолклораши и вриједна екипа музичке радионице нису губили вријеме него су вјешто припремали занимљиви програм за затварање кампа.
 
Дан 6.
Након 5 дана уживања дошао је ред на оно зашто смо, у ствари, и били тамо, радна акција. Мислите сада да нам је тешко пало, али варате се. Мостарска екипа је, нескромно речено, била највреднија екипа, а свој труд и рад смо крунисали и дипломом за најбоље радне резултате на траси. Навече су одржане и спортске игре и некако, екипе које су учествовале као представници Мостара опет нити у једном тренутку нису разочарале.
 
Дан 7. 
Кроз све екскурзије на које смо ишли обишли смо доста манастира, али тек овај пут нам се указала прилика да обиђемо фрушкогорске манастире. Обишли смо два манастира – Шишатовац и Петковицу. У манастиру Шишатовац смо присуствовали Светој Литургији, те смо потом отишли у манастир Петковицу, гдје се налазе честице моштију светитељке – Свете Петке. Тамо су нас дочекале монахиње које су нас упознале са историјом манастира. Након тога смо отишли у насеље ОРА „Партизански пут“ гдје је одржана прва омладинска радна акција. Слободно вријеме које смо имали тога дана смо искористили за одмор и припремање за затварање кампа. На затварању кампа је свака екипа имала свог представника, а наши чланови Просвјетиног хора „Алекса“ су представили нашу школу са пјесмом „Симонида“. 
 
 
Ипак, тај савршени низ прелијепе музике и енергије прекинуо је јак микс емоција које су кружиле међу нама, са једне стране срећа што након 7 дана идемо кући и што смо добили прилику да упознамо све те нове људе и заправо добијемо ту част да боравимо у Сремској Митровици тај период, а са друге стране туга зато што нам је било прелијепо и вјероватно више никада нећемо боравити са тим истим људима на истом мјесту. 
 
И као што су сами организатори рекли све што је лијепо кратко траје – па тако и ово. Све што је било ружно ћемо заборавити, а све оно лијепо ћемо сигурно памтити до краја живота. И ето га, дошао је крај, а нама, нама једино преостаје да се надамо да нас чека неко још боље дружење и да успомене и пријатеље које смо овде стекли никада не заборавимо. 
 
Нина Домазет
« ‹ од 13 › »