У двадесет седму недјељу по Духовима, Високопреосвећени Митрополит Димитрије служио је Свету Литургију у Саборном храму у Требињу, уз саслужење братства Саборног храма.
 
 
У јеванђељској бесједи Владика Димитрије појаснио ја да јеванђељско зачало говори о жени, која је осамнаест година долазила у храм, слушала ријеч Божију и молила се. Није одустајала, свагда излазећи пред лице Божје. Тај унутрашњи рад, унутрашње ткање – духовни живот, некада се људима чини монотоно, а то је највеће људско стваралаштво. Највећи ствараоци људског рода били су светитељи Божји. Прво треба изнутра очистити сасуд бића па ће и споља све бити чисто. Човјек свакога дана треба да стражи над својом душом и стрпљиво чека да се Господ смилује и да га исцјели и утеши. Најприје, да му опрости гријехе и да му дарује радост новога живота, како би умио да воли другог и да воли живог и истинитог Бога.
 
По Отпусту Владика Димитрије пожелио је да благослов Божији дође на све сабране, њихове ближње и све које срећу у животу, изразивши наду да ће Бог подарити хришћанима да буду свјетлост свијету и со земљи. 
 
У порти Саборног храма након Литургије, чланови фондације Срби за Србе, заједно са члановима Фондације Светог Вукашина, спровели су хуманитарну божићну акцију продаје крофни.