„Велика је душа моја, Господе, и радује се дух мој Богу, спасењу мом“

Заиста, у ову недељу, на празник Успења Пресвете Богородице, били смо у радости, у Господу нашем, молитвено и делатно, и заступништвом Пресвете.

Наиме, и ове године служили смо Свету Литургију у древном храму Свете Тројице у гатачком крају у Југовићима. Иако у Југовићима живи свега неколико домаћинстава, храм је био испуњен оним породицама које су поријеклом одавде. Долазак најмлађих у родни дом. Ово је за њих својеврсно ходочашће. На темељима старог парохијског дома гради се мали скромни дом за парохијане, гдје је послије богослужења уприличено празнично послужење и братско дружење.

Отац Александар је поздравио и благословио све присутне, а након тога ђакон Јакша и богослов Михајло кренули су у Луковице у храм Светог Прокопија на крштење детета Таре Кртолице.

Након тога пут манастира Придворица. Велика су дјела Господња, а поготово кад дјелима свједочимо вјеру. Тако је у Придворици била трострука радост, јер свједочисмо присутности Духа Светога кроз увођење у православну веру и миропомазање Жулијана, рођеног Француза, који је добио име Лазар, те вјенчању са Љиљаном, рођеном Гојковић (ова свадба је била прва после мучеништва Срба у Борчу). А после тога, крштењем њихове ћерке Јулијане, у присуству њихових пријатеља Француза. Дивна недеља, дивни људи и велика дјела Господња се потврдише кроз Свете Тајне наше цркве.