Фондација Музеј Житомислић, у поводу обиљежавања међународног Дана дјетета, организовала је у уторак, 19.11.2024. године трибину са темом „Улога и утицај вјерских заједница на положај дјетета у БиХ” у којој су учествовали др Иван Шарчевић, теолог и професор на Фрањевачкој теологији у Сарајеву, др Самедин Кадић, књижевник, публициста, теолог и предавач на Факултету Исламских знаности у Сарајеву, и мр Владимир Васић, публициста и социолог.

Вече посвећено дјетету у Музеју манастира Житомислић, на коме су представљени умјетнички радови корисника Центра за дјецу и омладину са потешкоћама у развоју ”Лос Росалес”, отворено је обраћањем гђе. Мирне Мезит, директорице тог Центра. Музеј Житомислић има већ традиционалну сарадњу са овим Центром кроз организовање изложби радова корисника, промоције њихових литерарних, музичких и умјетничких радова.
 
Вече је настављено разговором који је водио игуман манастира Житомислић, архимандрит Данило Павловић, наводећи мисао да Бог увијек даје нову шансу човјечанству када се роди дијете, као лајтмотив дискусије.
 
Др Самедин Кадић осврнуо се прво на оно што Ислам говори о дјеци и родитељству, ставивши та схватања у контекст савременог доба, морала и вриједности, те отварајући широк спектар нових тема када је у питању однос према дјеци, васпитање, родитељство и важност и улога дјеце у друштву.
 
Др Иван Шарчевић навео је неке основне оквире у којима Католичка црква посматра своју улогу у васпитању дјетета, поменувши улогу катихизиса, дотакнувши се свих проблема с којима се дјеца, а самим тим и родитељи суочавају, те истакнуо питање насиља као једног од великих проблема, те питања данашњих узора дјеце. Такође је истакнуо велику улогу односа љубави у породици, разговора са дјецом и прича које утичу на формирање дјечијих личности.
 
Мр Владимир Васић се осврнуо на случајеве с којима се професионално сусретао у установама које се баве малољетним деликвентима, о покушају откривања узрока таквих проблема, а нагласио је и да поглед на радове корисника Центра за дјецу и омладину са посебним потребама говори да се ради о дјеци са посебним даровима.
 
Сви говорници су се дотакли питања политичке и националне реалности БиХ друштва као миљеа у коме се дјеца васпитавају и одрастају, те су отворили низ нових тема о којима је потребно да се више и чешће разговара.