Уочи празника Рођења Христовог, у манастиру Житомислић одржан је традиционални Божићни пријем који су организовали манастир Житомислић и Фондација Музеј Житомислић. Овај сусрет, који из године у годину окупља бројне пријатеље манастира, сараднике и представнике јавног, културног и политичког живота, још једном је потврдио значај Житомислића као духовног и културног средишта Херцеговине.

Игуман манастира Житомислић, архимандрит Данило Павловић, у пригодном обраћању подсјетио је да је Божић празник доброте, мира, љубави и истинског заједништва, који нас учи да смо сви једни другима ближњи и да треба да отварамо врата својих домова и своја срца онима којима је помоћ потребна.

Божић, као и сваке године, прослављамо поштујући наше обичаје, који нас враћају коријенима и подсјећају ко смо и шта смо. Божић није само сјећање на историјски догађај, већ празник који свједочи о Божјој близини човјеку. Бог на Божић излази из своје божанске удобности, осиромашује се и долази међу људе, дијелећи људску судбину, учећи нас солидарности, одговорности и љубави“, истакао је игуман, подсјетивши на породичну и родбинску димензију празника и значај међуљудских односа. 

У том контексту, указао је и на страдање људи широм свијета који празнике дочекују у тешким условима. „Данас Божић празнујемо у изобиљу, радости и весељу, али не смијемо заборавити оне који Божић дочекују у патњи – у Украјини, Палестини, Венецуели, Африци и на многим другим мјестима. Наша је обавеза да их се сјетимо барем кроз молитву“, поручио је игуман Павловић, захваливши свим гостима на дугогодишњој подршци братству Манастира Житомислић и Музеју Житомислић.

Игуман је подсјетио да је у протеклој години обиљежено 20 година од обнове манастира, нагласивши да тај јубилеј није био само обнова светиње, већ и снажан симбол повратка и опстанка. „Обнављајући манастир, обнављали смо и себе и своје домове. Имамо генерације које су се овдје родиле. Сјећамо се Божића када је црква била непокривена, али пуна радости. Данас је на Бадњи дан црква пуна људи, а Божић прослављамо заједно са комшијама“, рекао је игуман Данило.

Директорка Фондације Музеј Житомислић Ирина Колак Мандић поздравила је присутне у име Фондације, осврнувши се на протеклу годину, која је била у знаку великог јубилеја – 20 година од обнове и освећења Манастира Житомислић. „Подсјетимо да је 2005. године обављено велико освећење Манастира, а да је 2019. године отворен Музеј Житомислић, захваљујући великом залагању игумана Данила и братства, захваљујући којима је манастиру враћено оно мало што су сестре монахиње успјеле да спасу у тешким временима, а што данас чини сталну музејску збирку – једну од три најзначајније збирке икона у Босни и Херцеговини“, нагласила је Колак Мандић.

Она је подсјетила да је 2021. године основана Фондација Музеј Житомислић с циљем не само заштите и очувања музејске грађе, већ ради стварања културних садржаја, чим се даје мали допринос вјековној манастирској традицији, по којој је Житомислић био не само духовно, већ и друштвено, образовно и културно средиште.

Говорећи о активностима у години јубилеја, Колак Мандић је истакла да су организовани бројни концерти, предавања, трибине, изложбе и промоције. Круна досадашњег рада Музеја била је награда „Жива“ за изврсност, коју додјељује Форум словенских култура. Она је нагласила да је то велико признање за музеј који постоји свега шест година и да ова награда представља велику одговорност и снажан подстицај за даљи рад и развој музејске дјелатности.

Том приликом, Колак Мандић је представила и четврти број Годишњака Фондације Музеј Житомислић, обогаћен текстовима о различитим аспектима живота и прошлости манастира. Као посебну новост истакла је да су радови преведени и на енглески језик, чиме су информације о манастиру и раду Фондације постале доступне широј међународној публици.

Колак Мандић се затим захвалила Граду Мостару, Федералном министарству расељених особа и избјеглица, Секретаријату за вјере Републике Српске, свим сарадницима у земљи и региону, свим медијима који континуирано подржавају рад Музеја Житомислић, те свима који на различите начине доприносе његовом дјеловању.

Свечану атмосферу употпунио је музички програм у којем је наступила Ефросинија Радић, уз клавирску пратњу Мирзе Голоша.

Фотографије: Антонио Радић