Двадесет друге недјеље по Духовима, Владика Димитрије началствовао је Светом Литургијом у храму Рођења Пресвете Богородице у Мостару. Преосвећеном Владици саслуживали су свештеници Радивоје Круљ, Душко Којић и ђакон Дејан Ивановић.
Благословом Владике Димитрија, јеванђељском бесједом обратио се отац Радивоје појаснивши да прочитана јеванђељска перикопа човјека наводи на мисао о животу са Богом и без Бога у одређеном временском тренутку и на одређеном мјесту, а истовремено на мисао о пребивању са Богом или без Бога у вјечности. Када Бог помиње име Лазар то се јавља као свједочанство Лазаровог вјечног заједништва са Богом, док изостављање именовања човјека обученог у скерлет и свилу носи истину о његовој одвојености од Бога. Тај човјек пропуштајући прилику да обрати пажњу на другог човјека, на Лазара, сам себе лишава блискости Божије. Лазар својим вапајем за мрвицама усмјерава пажњу на сваког човјека поред себе и тиме пројављује способност да препознајући и љубећи ближње љуби и Бога.
Звучни запис бесједе о. Радивоја:
По Отпусту Владика Димитрије нагласио је да је обнављање храма прилика да се човјек обнвовљењем Духа Светога обнови тако што се клица Јеванђеља усади у срце човјечије. Пратећи оца Радивоја на нову службу Божију, Владика је појаснио да се хришћански живот, а посебно свештеничка служба, не извршава човјековим даровима и моћима већ тако што човјек, показујући истинску вјеру, све своје наде положи у руке Божије. Тада Бог распореди човјекове природне дарове, од Бога примљене, на правилно служење, а човјек постаје истинско уравнотежено биће и његова служба бива на корист свима око њега. Похваљујући монашку послушност и свештеничку храброст оца Радивоја и присјећајући се изобилних плодова који су се, благодаћу Божијом, изродили из труда проте Радивоја, Владика је на растанку као поклон предао икону Мајке Божије, молећи се да га Она пази и чува и буде благослов и заштита његове породице.
Поклањајући сликани приказ мостарског храма и Мостара, у име храмовног братства и црквене заједнице, обратио се отац Душко рекавши да је име оца Радивоја широм цркве постало синоним мостарске црквене заједнице, што је свједочанство његове мисије и упорности.
