У трећу недјељу Великог поста – Крстопоклону, Владика Димитрије служио је Свету Литургију у храму Рођења Пресвете Богородице, у Љубињу. Високопреосвећеном Владици саслуживали су јереј Ратко Зубац и ђакони Богдан Сантрач и Душко Орашанин.

У јеванђељској бесједи Владика Димитрије појаснио је како је дрво за којим је Адам посегнуо у рају било предизображење Крста Господњег, Бог је то дао човјеку да се не поистовјети са створеним свијетом – да једино богатство и вриједност не буде у створеном свијету, већ у заједници са Богом и са ближњима. Данашње Јеванђеље открива како човјек долази до смисла живота. Одрећи се себе чини се најтежим, а то одрицање није одрицање од човјековог бића – личности, јер ће Бог сваког човјека управо таквог примити у Царство Небеско, већ је човјек позван да се одрекне гријеха. Одриче се противљења животу у заједници са Богом, истином и правдом, љубављу Божијом и љубављу међу ближњима. Бог сваком дарује онолико колико му је потребно да се посвети. Оно што живот доноси као искушење, као реалну животну борбу, је човјеков крст. Потребно је да се човјеков избори с проблемом у заједници у којој пребива породичној, монашкој, братској или црквеној, јер је то човјеков крст, и ту је потребно да се покаже као прави хришћанин, украшен љубављу, милошћу, благошћу и трпљењем.


По Отпусту Владика Димитрије нагласио је да прослављања Крста Христовог најављује близину Васкрсења. То је тајна Христове љубљви, ђаво је, по ријечима отаца, узео је тијело а срео Бога. Смрт више не влада свијетом, а томе се људи приопштавају доласком у цркву. Подсјећајући на разговор Луке и Клеопе, Владика је поучио да је горење срца основна хришћанска врлина – горење срца у љубави за Христа.

Фото: Владо Ружић